Branič

број 10

в р а н и ч

члана сарани. Ово се правда још и логичном консеквенцом из самог закона. Закон не наређује нредузимачу да он извргаи погреб, већ му намеће само обавезу да накнади погребни трошак ономе, који га је извршио. Породица погинулог има најпрече право. па чак и дужност да изврши погреб и за то је право да јој се накнади трошак који је учинила ради извршења погреба. У трошкове око лечења долази издатак на лекара и лелове, на нужна купатила, на болесничку храну и негу. Ако је повређени лишен неког дела свог тела који се даје вештачки заменути, онда се и то може урачунати у овај трошак. Бпр. повређеном одсеку ногу, тад он може набавити штаку или другу вештачку наираву ради лакшег ходаља; ако је повређеном испало око, може га заменути вештачким и за тим тражити накнаду од предузимача. Трећа врста штете коју предузимач накнађује по закону, јесте губитак зараде коју је умрли претрпео за време боловања. Губитак зараде може бити потпун а и почестан и свакада се има само стварни губитак накнадпти. У колико је повређени постао неспособан за зараду, у толико је предузимач обавезан на накнаду. Ако нема губитка у заради, неће бити места ни тражењу накнаде. Нпр. при саобраћају буде повређен неки пензионар, коме је сва зарада његова пензија, коју он ужива и за време боловања. За њега дакле не постоји губитак у заради. Али ако је повређени какав занатлија, радник. трговац, чиновник, књижевник, вештак и томе подобио, дакле лице које физичним или умним радом себи прибавља зараду, онда по овом закону повређени може тражити накнаду, у колико му је услед нанете повреде окрњена зарада. Тако исто и пензионар, који ужива пензију, али се занима неким радом и њиме прибавља неку зараду, има нраво да тражи накнаду за губитак зараде. Четврта врста штете коју предузимач ио овом закону има да накнади, то је она штета, коју трпе лпца којима је погинули за жпвота по закону дужан био давати издржање. Количину ове накнаде закон одређује у оноликој мери, у брлнпч, год. ii. 51