Branič

"338

колико ее ко лишава издржања. Да би ее ова иакиада могла тражити захтева ее ово троје: 1) да је код повређеног наетуиила смрт: 2) да је умрли био обавезан на давање издржања; 3) да обавеза давања издржања ночнва па самом закону. У нашем грађанском законпку налазимо ове закоиске -обавезе: а) У § 10М грађ. зак. закои иаређује мужу да се стара за издржање своје жене. У § 412 закон обвезује мужа на старање о женпном издржању и ио смртп његовој. б) У § 115 закон обвезује родитеље да издржавају своју децу. Тој обавезп означеи је у § 117 рок докле она ностоји за роднте .ЂС. У § 119 закоп поименцс означава лица на којима ностоји законска обавеза пздр-,кавања деце. вј Код § 129 закон обвезује матер за нздржање Ванбрачног детета, а у § 130 закон ову обавезу нреноси на оца. г! У § 127 закон обвезујс децу да своје оепротеле родитеље издржавају. Дакле жена, деда н родитељи пмају законеко нраво на издржавање и они могу од нрсдузпмача тражитн накнаду губитка у издржавању. Нир. ако је отац давао деци за издржање 300 дуката годишње п то им се издржање укинуло, онда деца могу тражпти да им предузимач овај губитак накнади. Да ли је по смртп неког лица, које је погинуло при саобраћају заостала његовој жени и деци онолика пмовииа, да се отуда могу издржавати без предузимачеве накиаде, не утиче ни у колико иа обавезу нредузимачеву и на нраво тражења накнаде оних лица којима је иогинули ио закону давао издржање. Законски израз „у колико се смртипм случајем лишава издржавања" не може се тако нротумачпти, да нредузимач не мора даватн накнаду. јер се та лица могу издржавати из наслеђеног имања. Свакад се мора иретИоставити да је погинули нешто зарађивао и отуда давао дотичиим лицима издржање, а не, да је ненрестано готову тековину на то трошио. Прн оцени накнаде мора ее узети за мерило количнна зараде умрлог и нотребиа Јсоличина трошка за нздр-