Branič

358

В Р А Н И Ч

врој 10

Према.томе, кад је суд примио молбу А. II. заповторнр суђење и кад претноставља да могу наведене околности бити од утнцаја ;м већ изречену пресуду, онда је он по § 344 требао да нареди, да се ове наведене околности најнре од пслсђујућег судије извице, аа за тим да саслуша и државног тужиоца који јавни интере«'' има да заступа, и по том тек да решење своје изрече, да лп има места гшвторном суНењу или нема, а да преко свега овога не нрелази. па да по простој преставци молиоца одмах ставља у питање пресуду, коју су сви судови одобрили." Али првостенени суд не прими ове примедбе са ових опет својих тгротивразлога: „Протнвио. вели, иримедбама Касац. суда суд в. Београда држи, да у случају кад сам осуђеник тражи ноновљепо суђење своје кривице, не може по закону бити ншсаквог извиђања пзнесених нових збића ијгп околности пре него што суд претходно решн, да ли су та збића и те околности таке, да би, кад би се ислеђењем илп на нретресу доказале, доиста биле у стању, да онтуженога са свим оправдају т. ј. да потру она збића и околности, које су извршним ранијим нресудама нађене да против оитуженога иостоје. Другим речима, суд је у првом реду нозван да цени извесне нове околности и оценившп пх да ретп, може ли се одобрнти поновљено еуђење или не може. А хоће лп се такве околности доцнијим извиђањем и еуђењем и доказати, то је са свим друго заеебно иитање, од кога ће зависити коначно ослобођење осуђеника, илн одржање у сиази раније извршне нресуде. Изнесенс дакле нове околно.-ти, морају се претходно ценити, и тек но оцени извиђати и еудити. Суд в. Београда није као што Касациоии суд вели аретаоставио, да наведене околности у акту А. II. којим тражи новторно суђење, могу бити од утицаја на већ изречену иресуду; баш на против суд, по оцени тих околностн тврди да су те околности таке, да могу утицати на нзречену иресуду. Но тиме суд није уједно и тврдио, да су те околности и доказане. То је сасвим друго ннтање од-кога ће зависити коначно ослобођењс оптуженог А. а то управо п јесте цељ његовога тражења, ношто одобреним повторнпм суђењем далеко још није решено и друго главно питање, х>ће ли оптуженик бити п ослобођен. Нека се претпостави случај, да је осуђени А. изнео у своме акту са свим без значајне околности, које не би биле ансолутгш ни од ваква утицаја на важноет нзречене нресуде, Суд би, сходно нри-