Branič

812

б р а н и ч

број 23 и 24

би морале најкраћим и најбржим путем наредбе њихове безусловно да извршују. За сваку неуредност или небрежљивост у овом обзиру од стране општинскнх или полициских власти, ваљало би законом (кривичним поступком) дати право иследним судијама, да могу изрицати над дотичним чиновннцима или званичнпцима, /10 кога се кривица нађе, новчану казну од 50 до 200 динара у корист државне касе; а ако ову казну не би могли општински званичници да положе у року од 10 дана од када решење иследног судије извршним постане, онда би се повчана казна заменула затвором, што би семорало и у решењу назначити, и то рачунећи но 5 дипара 1 дан затвора. Исто тако ове судије могли би да кажњавају и лица која им не би дошла по примљеном позиву и на време само што би за ове казна била мања, од 20 — 50 динара или затвором до 5 дана. У једном и другом случају имали би осуђени право да се жале против решења иследног судије окружном суду,- у року од 8 дана од пријема или саопштења решења, а одлука суда била би извршна. Поред ове казне пследне судије могли би издавати н логе подручним општинским и полициским властима, да им спроведу стражарно потребна лица ако на позив и на време неби дошла. На основу Формалног ислеђења иследне судије могли би сва потребна лица, на пр. приватног тужиоца, сведоке и вештаке да испитују и да их на њихове исказе заклињу што би имало вредност као да је то и сам суд учинио; али би они морали то да чине у присуству два грађанина од којих би једног одредпо сам окривљени а другог иследни судија, или местна општина. Окривљени имао би права на свачију сведоџбу примедбе да чини. а тако исто да захтева да се сведоци и вештаци и на претрес позову, како би првостепени суд имао прилике да њихове сведоџбе, и ако су под заклетвом учињене, по свом нахођењу оцени и веру им поклони.