Branič

БРОЈ 23 и 24

В Р А Н И Ч

813

Иследне судије имали би право да чине претрес по кућама, али само у случајевима кривичним поступком предвиђеним и пачином њиме прописанич. (Ово би се морало детаљно да предвиди и означи у кривичном поступку.) По свршеном ислеђењу иследне судије морали би, у размаку од 48 часова, акта истраге са обвињеним, ако би се овај у рукама њиховим налазио, заједно са тужбом својом, да спроведу окружном односно варошком суду. За сваку противну радњу или поступак интересовано лице имало би права да тужи иследног судију непосредно Апелационом Суду. а овај би морао у року од 3 дана од пријема тужбе да је пошаље туженоме, да на њу даде своје изјашнење у року од осам дана од пријема, и да уз то изјашнење, у истом року, и дотична акта пошаље. Ако се акта неби налазила код иследног судије него код окружног или другог суда, тужени би уз пошиљај свога изјашнења морао о томе да извести Апелациони Суд, чија би дужност у томе случају била, да акта што пре добави. Ако би Апелациони Суд према жалби нашао, да је тужени поступио противно законским прописима, могао бн га казнити од 100—500 динара у корист државне касе, а у поновљеном случају и до 1000 динара, ако бп се то десило у размаку од 6 месеци. У случају кад би иследни судија због болести био спречен 15 дана да врши своју дужност, морао би о томе најкраћим путем да извести министра правде, који би тада другог судију из оближњих судова одредио да га за време болести застуна. Иследни судија као државни тужилац могао би у сваком важнијем случају на претрес лично да иде, ради чега суд би морао увек позив да му шаље. Ако би он из ма каквог узрока био спречен на претрес да дође, онда би морао о томе на време да извести председника дотичног суда, који би онда морао да одреди или секретара судског или једног од најсиособнијих писара правиика да га заступа.

БРА1ШЧ ГОД. II.