Branič

врој 5.

Б р А н и Ч

стр . 155.

Опште наредбе административне власти у многоме сличне су са одлукама законодавнога тела. И оне, као и закони имају карактер општих прониеа, уређују извесне односе за будућност а не неки снедијалан носао; као и закони, и оне важе све дотле док се редовним иутем не укину, и, као и ови, имају своју санкдију. Разлике су, иак, између закона и општих наредаба ове: 1., закони постављају основна правила, а наредбе регулишу детаље и служе као донуна закона; 2. закон постоји иницијативом законодавне власти, која модае да љиме регулише са свим иове ствари, док наредба долази тек пошто је закон донесен и по нарочитом овдашкењу законодавда; 3., закон има да се обзиреједино на уставне одредбе, а наредба се не сме удалити ни од текста ни од духа закона који се њоме комплетира; 4., закон се може укпнути иди изменити само законом, у којим сдучајима укидају се иди измоњују и наредбе које су из старог закона произишле; наредба не можу никакав закон ни укинути ни изменити, већ се њоме може заменити каква ранија наредба. разуме се под условом да та замена буде Закону саобразна. (Наетавиће се) ЗК. М. Перић, Секретар Мин. Иравде.

0 ПРЕНОШЈЂИВОСТИ КЛАУЗМЕ „БЕЗ ПРОТЕСТА". Насловна тема била је предмет јавне дискуснје на неколиким конференцигјама српског адвокатског удружења. С тога, п1то наш законодавац не третира специјално ово питање, а, међутим, мећународни саобраћај меница узима све више и више маха — уирава је срп. адвокат. удружења и сматрала за потребно, да она, као најпозванија, изнесе то питање пред форум срп. правника и расправи га онако, како то одговара потреби данашњега међународнога саобраћаја, а тиме, у исто време, створи и известан преседанс, на основу којега би српско правништво имало ослонца у правном знању, да решава ово питање у практичном животу.