Branič

БРОЈ 5.

БР.АН.ИЧ

стр. 157.

изнети своје гледиште о томе, чије је мишљење, да .ли француских и.ли' немачких научара, иравилније и целисходније, ирема нашим иравним приликама, на случај, када би се у ком конкретном случају имало да расирави ностављено иитање. Не устручавамо се, да још одмах у иочетку, изјавимо, да је иравилније и целисходније за наше друштвене и правне ирилике, мишљење немачких научара и немачког законодавства, него лн мишљење француских научара, не обзирући се на то, што је наше позитивно меничио право (тргов. законик) у начелу израђено по француском „Сос1е Ле Сотшегсе", па би према томе исгледало као природно и логично, да би у таком случају требало тражити на првом месту објашњења у теориском раду француских иравника, а не немачких. Ну за то разлог нам је прво тај, што је немачко законодавство, као доцније много либералпије у иогледу меничне строгости у свима мееичним изјашњењима, па кад оно као такво, уноси у Возитивно право чак и одредбу. којом регулише истакнуто питање (Аг1 42.), тим ире треба и иашу јуриспруденцију у овом нитању упутити онако, како би она одговарала савремеиости, а тиме се у неколико и приближнла оној свеопштој тежњи о међународном карактеру меничнога права. А друго: све до времена, док није кодификовано опште немачко менично право, све дотле, у неким немачким државицама важило је позитивно менично право, које је било израђеио по француском „СоДе (1е Соттегсе". А од времена онога, а то је од 20. октобра 1847. год., када је држана у Лииисци ирва конференција немачких државица, да реши питање: „0 потреби ошптег немачког меничног законика" — од тога времена, основа француског г Сос1е (1с Сопнпегсе" одбачена је као нецелисходна и несавремена, а узета је друга по основу прускога нацрта, који је — нацрт — доцније на нирнбершком скупу од 1М. Фебруара 1857. поправљен, па тако поправљен угледао је света као:,, Закон ссверо-немачког савеза и („ВппДее ^ебе^"). Овај је закон доцније, приликом када је Немачка постала царевином, ироглашен као државнм закон. С тога, дакле, јнто су и немачки научари, па и немачко законодавство, нашли, да треба напустити дотадање немачко менично позитивно право са основом по француском „Со<1е с!е ■Соппиегсе", по којој је основи израђен и наш трговачки