Branič

стр. 160.

браеич

број о.

Иреносом, пак, знамо да жиратар (притежатељ) задобија сва та права и дужности, која потичу из менице гевр. из закоиа Између осталих дужности притежатеља јесте и та, да се меница протестира нрвог дана по року. ако се о року од главног дужника не испдати, а овој дужности оиет одговара п законо ираво дужниково (искључиво жи ранта") по коме, на случај, кад меница није протестована због неисплате. настаје одмах и његова неодговорност према притежатељу. Притежатељ због те пропуске губп једно право, које је имао према жиранту (§§. 141. и 144 трг. зак.) Према овоме настаје питање: да ли може трасант. издајући меницу ремитенту са налогом да је плати трасат, у.говарати са ремитеитом још што год споредно, чиме би се вређало туђе ираво? У овом случају кад трасант иапише „без протеста" с намером да нритежатеља ослободи дужности подизања протеста због пеисплате, дакле да уговори, да жираит ие може испасти из обвезе ни у ком случају? Свакако да не. Јер ираво жирантово, да ои не одговара но непротистираној меници, јесте законо право, према томе оно се вољом трећих не може нн мењати §. 27. грађ. законика, а соп1гапо. Такви уговори, којим С() вређају туђа права не вреде. Најзад то је искључиво право жираптово, да ли ће оп одговарати по меници, ако није протестирана. Па према томе као његово право, не може неко трећи, трасант, ни другоме устунати — §. 29. грађ. зак. Према свему овоме ми видимо, да се даје и дедуктивним путем доказати ио нашем закону: да клаузула ,.без иротеста" пи са теоријског, ии са законог гледишта Н ' може имати код нас ареношљив карактер.

Завршујући ову расираву мислимо, да смо инак допринели ствари колико-толико, и да смо одговорили постављеној теми.

Јануара 1898. Београд.

Ђ. Карајовановић адвокат.