Branič

број 5.

б Р а Н и ч

стр. 161.

0 СУДОВИМА И СУЂЕЊУ У СРБИЈИ ПРЕ ПИСАНИХ ЗАКОНА. (НАСТАВАК) Установљењем магистрата смањен је значај суђења кнежинских и нахијских кнезова. Они су истина и даље остали као судске власти, али свака њихова пресуда подлежала је новом суђењу у мг.гистрату, као што се види из уредбе од 1825., коју смо нашли у архиви пожаревачког суда. Као што рекосмо 1825. установљен је Пародни (В лики) Суд у Крагујевцу, који је био над свим судовима. Те године Народни Суд 6. јуна Бр. 568. са одобрењем кнеза Милоша издао је уредбу о суђењу у магистрату, управо по данашњем језику иостуиак. Наводи се цела та уредба, па се онда наставља: Из те уредбе (поступка) види се, да су странке дужне биле најпре код кметова судити се, у случају незадовољства код кнеза од кнежине, магисграта и народног суда и да је одлуке за важнија дела кнез Милош задржао за себе. Казне овога времена биле су као и до 1813. сем шибе 14 ), као и следеће: Надзор који је примењиван на ајдуке; Конфискација имања за политичке кривце; Глоба (казна) у 5'>0 гроша, коју је плаћало село у коме се дете из небрачног стања не сачува, већ упропасти (умори) 15 ). Ова је глоба (казна) узета из турског законодавства с том разликом. што су је Турци наплаћивали у сдучају, кад девојка роди дете за то, што су се така деца највшпс мртва налазила, 16 ; а кнез Милош ту је казну блаже одредио везавши је не за рођење, него за смрт детета.

14) Шиба као казна уетановл.ена је казнителним закоником за поаре и крађе од 2(5. маја 1847. (Збор. 1У стр. 28), постојала је и раније у %ојном вакону од .41. октобра 1839. (Збор. I стр. 132 ј . Укинуа је указом кнеза Милоша од 6. ма.ја 1859. (Збор, XII. сгр. 4"). 1») Тачка 8. уредбе од 8. јула 1827, Бр. 4'ј5. Право од 1886, стр. 19. 101 Вуков речник стр 89.