Branič

стр. 1

В Р А Н И 4

БРОЈ 5.

суде; ако ли преступник буде већу казну заслужио, него што Велики Суд може извршити, то је и он слао судску представку (ако се при испиту његовом друкче дело показало, него што пигае у представци магистратској) и своју иресуду Оавету, задржавши преступника код себе. Савет, ако нрестуи буде већи, него што би он могао решити казну, као што је мртва пшба, вечиа робија, смрт, у.чиниће нредставку Књазу „купно са пресудом својом", ради помиловања, (Свршиће се) ИЗ СУДНИЦЕ VI. Пиоац теотамента, ако има услове из §. 443. гра^. зак., може читати завештаоцу теотаменат место оведока. (Одлука оаште се.днице Касационог Суда) М. М. из Зајечара писменим тестаментом одЈ )еди за наследника целокугше своје имаовине своју жену Милку. Отац његов незадовољан са таквим тестаментом, затражи код суда, да се исти понншти, јер не одговара условима који се но закону траже за важност ниеменог тестамента, тврдећи, да тај тестаменат не вреди зато, што исти тестатору није прочитан од сгране једног сведока, него од аисца. Првостенени суд уважи тужбене наводе и уништи спорни тестамеиат, кад исти тестатору није од сведока нрочитан, као што наређује §;. 435. грађ. зак. већ од писца тсстамента. Ову пресудЈ- одобри и Апелациони Суд. По жалби тужене стране Касациони Суд примедбама свога Б. одељ. од 3. Фебруара 1898. Бр. 800., поништи пресуду Апелационог Суда, нашав, да су судови погрешно иобили важност снорном тестаменту, само због тога, што је тестатору тестаменат, — који иначе одговара проиису §. 432. грађ. зак. — прочитан од писца а не од сведока, као што то захтева §. 435. грађ. зак., јер би тој замерци имало места само онда, кад писац тестамента,. који би завештаопу тестаменат нред сведоцпма прочитао, не би имао својства способног сведока, која се ио § 443. грађ. зак, изискују.