Branič

етр. 168.

б р а н и ч

БРОЈ 5.

правила о јавним нредавањима и вјежбању у судбеном говорништву, која у току протекле године нису никако нриређивана. Друштво је пмало 596 правих чланова, међу којима и једног из Србије (г. Михаила Радивојевића судију у Алексинцу). ЧИТУЉА Милутин И. Гарашанин, изванредни посланик и пуномоћни министар Србије у Паризу, преминуо је тамо 21. пр. мес. Рођен је 10. Фебруара 1843. у Београду, где је свршио ј пмназију и једну годину природњачког одсека на лицсју, а 1860. отишо је у Француску, где је у лицеју Сен-Барбу изучио основну п специјалну математпку. По свршеним студијама на политехници, постао је 1865. артиљ. потиоручник и стунио у артиљ. школу у Мецу. Годнне 1868. вратио се у Србију, али није сгупио у државну слуигбу до објаве рата 1876. укоме јс као артиљ. капетан I. кл. учествовао у борбама ибарске војске и био командант чачанске бригаде. У битци на Огоријевцу, 11. Августа, буде рањен, а затим произведен за мајора и одликован Таковским Крстом V. ст. По свршеном рату вратио се опет у приватан живот. Кад је 1877. поновљен рат са Турцима, Гарашанин се стави на расноложење војном министру и буде Одкомандован као артиљ. мајор за номоћника шеФа штаба јаворске војске. По закљученом миру 1878. он се опет вратио у нриватан живог. Своју политичку каријеру отпочео је Милутин Гарашанин 1880. када је 19. Октобра ступио као министар унутрашњих послова у кабинет Пироћанчев, који је 1883. отступио. Тада је Гарашанин постављен за српског посланика у Бсчу, одакле је 1884. опозван, да образује министарство, коме је био иредседник до 1. Јуна 1887. Од године 1894. био је посланик у Паризу све . до своје смрти, а и за то време био је до 1896. нредседник Народне Скупштине. Периода од 1880—1883., а још више она од 1884—1887. обележава Гарашанинов политички рад. Нов правац, којим је водио српску државу, наишаоје на велику оиозицију у Народној Скупштини и у целој српској штампи, изазвао је унутрашње и снољне сукобе, и донео је стварне неуспехе. Но ваљда ће и о тој епоси, о којој су сувременици можда и сувише суб-