Branič

бро.т 5.

б р л н и ч

стр . 141.

куме Бога и светога Јована". Кад му увређени приступи, он га целива у руку и у колено, а овај њега прихвати подигне и пол^уби у образ, скине мј^ с врата пушку крвницу, наје задржи или му је одмах иоврати. Крвник се са покорношћу враћа. У исто доба увређени и његови браственици примају понуђена 4 кумства и 24 побратимства, и узјамно се изљубе у знак утврђеног мира итд Кад је крвник у бегству, његова породица да избегне освету личила <-е т. ј. одрицала се њега, плативши породици убијеног или повређеног ,, одлику- (у Црној Гори 50 талира) па је остајала на миру. 1 ) Овом напоменом о „крвном колу' 1 , мимогред исправљамо погрешно мњење неких писаца, који и ову старинску појаву увршћују у доказна средства. У крађама покретних ствари, обично стоке, преступник се проналазио „сводом". Сама процедура доказивања вршена је овако. У кога се нађе к]»адена ствар, дужан је био да упути тужиоца на онога који му је ствар иредао, овај даље на остале, док се не дође до лица које нема сводника, и зато остаје одговорно за учињено дело. Јавна куповина и куповина у туђој земљи, ослобођаваху притежаоца ствари од давања свода и глобе, пошто га оправдају у првом случају цариннк пред ким је свршена куповина, а у другом „душевници". 0 том предмету, мисао члана 21Н. и 214. Душанова законика ка зује одређеније царска наредба у хрисовуљи од 2о. Септембра 1350. године: „Ако је трговац купио коња на тргу и зањ' платио царину, да цариник потврди душом да је заиста купио тога коња и платио царину, а није бидо иознато да је краден, и тада да му за този свода њест". Ако га овим начином не оправда цариник „да да свод у кога је купил". Ако коња, купљена у туђој земљи, позна сопственик, да се закуне трговац самдруги да је купио коња у туђој земљи, а не познаје ни лоиова ни разбојника, и тада „да не даје свода за този ; но сопственик ако хтедне може узети коња, пошто трговцу накнади куповну цепу". Пронађеног коња није могао трговац присвојити без одобрења сопственика ни у ком случају:

1) Вуков Речник; умир освете од В. Медаковића: поп Андр>виК Нови ОГшлић од Ст Љубише.