Branič

стг. 142.

в р а н и ч

број 5.

„а коња личпега да ње вољал удржати". 1 ) Овај начин доказивања о савесиој прибавци! коња, ваи;ио је раније и у односима између Босне и Дубровника. Уговором од 23. Октобра 1332. предвиђено је: ,,Ако Бошњанин ухвати у Дубровчанина коња, а он буде украден или угушен, а прави Дубровчанин: ,.мој је коњ вдашти", воља „га сам купио не знам од кога", воља повје од кога је куиљен, воља присеже самошест, чист дуга да буде". Налазимо исту правну установу и у старом чешком праву, а има је и у Руској Правди, која просторну употребу свода обележава овако: ,,а из својего города в чужу земљу свода њест". У Чеха и Мораваца ло Конрадовом закоиику, свађање ггрестајаше на трећем сводкику. 2 ) У нашем старом праву нема ограничења. Код насјеово доказно средетво било у нравној употреби до скора. У деловодним протоколима Кара-Ђорђа и Шабачког Магистрата, прибележено је неколико таквих примера; а има расправљених догађаја и из прве владе књаза Милоша. За упознање ствари нсписујемо из деловодна протокола Шабачког Магистрата следећу пресуду од 4. Маја 1811. Бр. 792. Ђукан Атанацковић из Корените зворничке нахије, тужио је Андрију Вуковића из Петковице шабачке нахије, да му је отео коња на иуту од Петковице идући у Јадар, али би доказало да је то Андријин коњ.... „И будући да је перви пут овај коњ као украден (од Андрије) дошао у руке Симе Каонца Шабчанина, овај продо га Јовану из Лозница шабачке нахије за 33 гроша, а Јован мењао за коња с Томом из Пасковца зворничке нахије, Тома га нродо Андрији ковачу пз Зајече, Андрија ковач продо Авраму из Корените за 74 гроша, Аврам пак продо Ђукаиу Атанацковићу из Корените за 81 грош, а у Ђукана Атанацковића познао коња Андрија Вуковић из Петковице и повратио, — тако ми иресудисмо : да Симо Каонац, будући да незна од кога је (коња) купио, да 23 гроша; и Андрија Вуковић да по могне Каонцу дати 10 гропта. Прочи пак сви како су који куповали, добитак што су добили да поврате, да

!) Моп. 8егћ. 147. То се понавља и у царској дипломи од 25. Априла 1НБ7.: у дипломи кнеза Лавара од 9. Јануара 1387., Високог СтеФана од 2. Децембра 1405. и у динломава деспота у породици БранковиКа од 29. Децембра 1406. и од 13. Децембра 1428. год. 3) 81оуапвке ргауб у Сесћасћ а ца Могауе.