Branič

стр . 552.

б р а н и ч

број 16.

услед исцрпљења стецишне масе, дужник би повратио сва пређашња права, па следствено и право на слободну управу са оним „доцније отнривеним имањем", о коме смо говорили. То иак, као што смо казали, не дозвољава §. 128. ^ коме је ирописано: да ће се „таково - ' т. ј. оно имање, које би се пронашло „ма кад после свршеног стецишта".... „ онако исто иакнпдпо иоде шти, као да је у време стецишта у масу ушло би.ш" ; т. ј. упеће се у стецишну масу. Стечај дакле стоји и дал>е иад дужником, док год се потпуно не намире сви стецишни повериоци. Закон, као што смо казали у почетку ове расправе, не' говори ништа изрично о питању, које расправљамо. Из разлога, које смо изложиди, мислимо, да мишљење које смо изнели више одговара духу закопа о стецишном судском поступку, и правилима, која смо поменули у овом чланку, ма да се са разлога, које је изнео г. Радојичић, у поменутом чланку може извести и противан закључак о овоме питању. При свем том, до год се ово питање не пречисти познатим путем, мислимо: дајеправиливје мишл>ење, које смо изнели, покрај свих оних разлога, које је изнео г. Радојичић, у прилог поменутом његовом мигал>ењу, у члаику: „Не остаје даље под стечајем". Проаалица, који је под стециште пао", вели г. Ђ. Павловић, у помеиутом делу, ,.па му поверитељи од сваке ,.стотине извесни проценат отпусте, остаје и даље али „природио обвезан, да поверитеље потпуно намири, иремда „се тим отпустом сматра, да је пуноважно ослобођен. „За то му законодавац и не дозвољава повраћај у цре„ђашња праза, (гећа1лШ;а1:ш), до год не ооравда, да је „поверитеље потпуно наушрио, т. ј. да им је капитал „с интересом нсплатио (§. 153. стец. пост.)" Редак је случај да се намире сви стецишни позериоци из имовине стецишне масе, нарочито, где има вигае поверилаца. Све дотле док се то не постигне, или док се повериоци не поравнају с дужником о њнховим тражбинама, онако како је прописано у закону, остаје иод стечајем дужник, коме је исти свргпен по §. 127. стец пост. Његово је стецшпте, као што смо казали, свршено по овом правилу, за то. што је нестало предмета стецишног иостуиања, — имовине, — исцрпљењем масе, т. ј. деобом имовине ме|у повериоце. Но остали су