Branič

БРОЈ 16.

Б Р А Н И Ч

стр. 553.

узроци, који су изазвали отварање стечаја. Још стоји •факат: да такав стецишни дужник, „није у стању да поверитеље намири". За то је и даље под стечајем, кад год нису намирени сви стецишни повериоци. Из онога става, који смо изложили из поменутог дела г. Павловића, у коме говори поменути писац о повраћају у пређашња права дужника, који је пао под стециште, види се: да се, по његовом мишљењу, не повраћа у ова права ни онај стецишни дужник, коме „поверитељи од сзаке стотине извесни процент отпусте", — т. ј. који се иоравнао са повериоцима. Тим пре се не може дозволити ■ова рехабилитација дужнику, коме је стечај свршен исцрпљењем масе, до год се не испуни поменути услов, намирење свих стец. поверилаца — о коме говори и г. Павловић, у цитираном ставу, говорећи „о природним и грађанским обвезностима". Дужник дакле, коме је стечај свршен по §. 127. стец. пост. услед исцрпљења стецишне масе, остаје и .даље иод стечајем , ако има макар само један стецишни поверилац, који није потпуно намирен из његове степишне масе. Крагујевац, Јула 1898. М. М. Станојевик " судија. о роп Ј ству ИСТОРИЈСКО-ПРАВНА РАСМАТРАЊА од А. А н т п ћ а. (НАСТДВДк) Б. Није прошло ваљда ни сго година од тројанског рата, са којим се довршило и преисторијско доба грчко, а у старој Елади наступише велике промене и социјалне револуције. Старих пелацхких лржавица нестаде; а на њиховим рушевинама подигоше се друге сасвим иове и различие од старих, и од тада, тек започнње светлост историјског доба и живота јелинског.