Branič

БРОЈ 17.

Б Р А Н И Ч

стр. 597.

овако размимоилазим са г. Д. или боље са мишљењем^ које је за данас мишљење наших судова, јесте једно од најважнијих питања у нашем стечајном нраву. Уверен сам да расправа тако важног питања мора живо интересовати све наше правнике, а нарочито читаоце „Бранича*', па с тога се надам, да ми се неће замерити, ако поново узмем у претрес ово питање, да о њему дам своју завршнуреч. У нотиди: „Не остпје даље иод стечајем\ " која је изашла у 12. броју „Бранича" од ове године, ја сам се, за потврду свога мишљења, позвао на текст законски, и то на §§. 127, 128, 129. и 153. зак. стеч., из којег се, држим, јасно види: да, по нашем закону о стеч. поступку, услед оглашења стечајне масе за исцрпену, настаје крај или свршетак стечаја, а не само неко обустављање и.ш ирекидање судског иостуиања. На страна законодавства и иа стране признате ауторе нисам хтео позивати се , јер сам узео да је ствар и овако за свакога јасна и да, код толиких јасних текстова нашега закона, могу бити и без њих. Али ме г. Д. ево сада нагони, да своје мишљење, и преко воље, стављам пад њихову заштиту. Кад је већ тако, онда држим, да ће бити довољно ако покажем, како је ово питање решено у законодавствима: немачком. аустријском, угарском, француском, белгијском и пталијанском; јер стечајни закони осталих држава махом су израђени по моделу тих законодавстава У чл. 151. ставу првом, немачке стечајне уредбе од 1877. године каже се ово: ^Када се ижрми зпврш /гл деоба стечајш масе, суд Ие од.цчити да је ст^чајно чостуиање свршено ". (№асћ (1ег АћћаИип^ (1с« 8сћ1и881:егтт8 ђезсћНебб* <1а8 ШегЈсћ!; (Не АиЉећип^ (1ев КопкигвуегМггепз.). У мотивима те исте уредбе за тај члаа вели се ово: ,, Са извршењем завршпе деобе и стечај је свршен. То иак иовлачи за собом и свршетач стечајнога иостуи-гња (МИг (1ег 8ћ1и88\ т ег1ћеП1то- 181: с1ег Копкиг^ ег1есН§'1;. В1е8е1ђе ћа! (Не АиЉећин«' с1ев Уег!аћгеп8 хиг ш)1ћ\уепсН$еп Го^-е. 1 ) Мислпм, да је из овога са свим јасро, да по немачком закону иза изцрплења стечајие масе наступа крај, свршетак стечаја, а не само обустављење стечајнога поступања. Код овако прецизног законског текста, излишно је по!) БЈе ОааттЈеп МаЈегГЛеп гиг КопкигзоиЈпип^, ћегаив^еесћеп топ С„ Наћп, ст;ана: 341.