Branič

број 18.

б р а н и ч

стр. 637.

временито уживање — па реците: јели могуће овом другом лицу да присвоји себи горе поменуте ствари и да очува свој образ, т. ј. да постане господаром горе поменутих ствари и да му се тековина може назвати : истинитом, ииштеном и законитом тековином ? Узмимо други пример. — Уђе човек у љиву жива. човека, свога суседа. Може ли он кад год за себе рећи: Ја сам овде ушао са добром вером, са поштењем ; јер нксам знао, да ова њива има господара?! Све то, што не може учинити друго лице, може учинити треће лице. За то законодавац и повдађује трећем лицу и признаје му досјелост , докле друго лице уиућује на она већ. позната четири начина тековине, односно на прва три, а то је 1) на вол>у странака; 2) на пресуду; 3) на последњу вољу. А све се опет то даје свести на просту вољу иређашњега власника дотичнога права, дотичне ствари; јер: Више је но лудо замишљати досјелост на корист новога посједника, на штету пређашњега власпика пред њрговим очима. Ту не може бити речи о досјелости, већ се може говорити о напуштању (дереликцији) свога права од стране пређашњега власника, или о отмици и сили новога посједника, коме закон као насилнику никако и никада не ће признати право својине. Треће могућности нема овде, нити је може бити. И ту избија на површину само треће (ино, друго) лице, коме законодавац повлађује. (НаставиКе се) О РОПСТВ^ ИСТОРИЈСКО-ПРАВНА РАСМАТРАЊА од А. А н т и ћ а. (НАСТАВАК) *• * * На острву Криту, који је такође припадао Дорјанима, државице, односно вароши и оиштине, имале су скоро исту основу и уређење као и Шпарта; а то је,