Branič

стр. 638.

Б Р А Н И 4

БРОЈ 18.

да држава почива и да јој је темељ роиство иокорешх староседиоца. И овде, као и у Шпарти, робље се делило у две класе: Перијеке и иросте робове. Ови последњи, по свом односу и положају према својим господарима, били су равни шпартанским Илотама с том само разликом, што су се делили на две класе: Миоите и Амфамиоте или Кдароте. Први су били државни, а други приватни робови. Мноити су обрађивали државне односно варошке земље, и пасли стада њихова; а производи отуда добивени, сачињавали су главне државне приходе. Поред тога, Мноити су били употребљавани и као послужитељи при јавним госбама — општим грађанским ручковима а и као гробари за сахрану мртвада. Други пак — Амфамиоте — обрађива.ш су земљу само приватних лица грађана. И ма да су државиде на Криту имале исту основу т. ј. биле уређене на истом начелу, на коме је била и Шнарта, ипак им је организадија била другачија. Код њих није било, као у сродној им Шпарти, признато и усвојено начело, да је држава врховни и неограничени господар свега и свачега, и да се у њој треба и мора, не само приватна својина, већ и сваки слободан грађанин да губи, и као голо средство за државу и њене сврхе да сматра. На против, на Криту је сваки грађанин био неограничеии госиодар своје земље, која му је у део иала, и уживао ју је, како је хтео; а држави — ошптини морао је да плаћа само десетак од ирихода , који се употребљавао на јавне обеде — госбе. Ове земље слободних грађана робови су обдељавали и на њима живели. Робови су ове земље држали управо под закуп од сопственика, како гласи забелешка, која нам је о томе од Аристотела остала; а поред тога, они су били дужни да дају, поред закупне цене, још и по један егински Стагер 1 ) с главе на главу, а за рачун опште грађанских трошкова — ручкова и госби. Робови се, на Криту, нису употребљавалп за домаће послове као иокуЛари , већ само за јавну — оишту службу; јер су Крићани, као трговци, а у исто време и као морски гусари, странце за домаћу послугу трговином * и отмицом набављали.

1) Вредност егинског „Статера" бида је равна вр°дности данашшпх 3-72 динара. \Уа11 Шз(. (Је 1' евс1ауа&е св. I, стр. 127.