Branič

стр. 642.

ВРАННЧ

БРОЈ 18.

им носе — патронима — судове, на којима се имала жртва да нринесе као и судове напуњене водом, ради прања руку после тога; а патронесама сунцобране или кишобране ради заштите од препеке или непогоде. Нротив овог попижења метока, као и против њиховог служења на флоти, Ксенофон је, у име њихово и као њихов пуномоћник подизао свој глас, али без икаквог усаеха ао њих. Овим дворењем и службом ишло се на то, да се Метоси аонизе, и да им се аокаже, да су мањи, и исаод осталих грађана, да дакле нису у правом и правном смислу лица, веИ више ору/ја и иодлоге својих госаодара. Метоси, који би се ма и нехотице огрешили о ове законске прописе, т. ј. који се неби одмах по доласку свом пријавијш и записали у дапачке књиге, или се неби ставили под заштиту и контролу кога грађанина — сматрани су као противници постојећих закова, и њих су одма апсили; а који од њих није могао одређену порезу да плати, то1а су одма, као сваку сгвар, лицитанто продавали, и тиме га купцу у роаство предавали. Поред наведеног, метох је постајао робом и онда, кад би уиотребио превару или обману, па би женидбом постао члан какве грађачске фамилије, пре но што би добио право грађаиства; што је, врло ретко и тешко бивало, само у ванредним случајевима и временима т. ј. приликом уиутарњих револуција или сиољних ратова. У Атини су дакле досељеннци — метоси - били у главноме оно што и Неријеки у Шпарти, т.ј. потчињени и полу робови према господарећој класи. Број њихов износио је, на крају трећег века пр. Христа, за доба управништва Димитрија Фалера, штићеника маћедонског, половину броја слободних грађана т. ј. 10.000 мугаких глава од 20—70 год., док је број слободних грађана износио 21.000, а број простих и безправних робава на 400.000 душа, укупно узетих мушких, женских и децс. Овај последњи број оспоравају и своде на половину чувени статистичари Летрон и Бек, оснивајући ту сво^у редукцију на статистичким и осталим законима, кој и људством владају, као и неким забелешкама Ксенефоновим о ствари овој. (Наетавиће се) —