Branič

стр. 718.

б р а н и ч

број 20.

на право, на приватно право, о ком је овде реч — обзнрп целисходности сведени су помоћу принципа права и правице у своје уже, законите границе. (НаставиКе се)

КОНВЕРСИЈА ЈАВНИХ ДУГОВА) I. ПОСТА.Н-А.К Д-^ГОВА. „Или ће народ уништити јавни кредит, или ће јавни кредит уништити народ". Ните, Еааауз, уо 1. II. 145. Кад у приватноме газдинству имање и приходи не стижу да подмире постојеће потребе, тада је привредник принуђен, да зајмом прибави туђе капитале за покриће својих новчаних потреба. Као накналу за употребу тих капитала, као премију за опасност губитка капитала, а од чести и као посредничку награду за набавку капитала, плаћа зајмопримац годишње одређену суму, која се, изражена у процентима узајмљеног капитала, зове камата (интерес). По процентима одмерену количину каматне стоие одређују дакле ова три чиниоца: пијачна цена капитала, опасност за губитак капитала (ризико), и посредничка награда. И државно газдинство долази често у сада поменути положај приватног газдинства. Кад државно имање и државни приходи — у првоме реду порез — не стижу да подмире трошкове за потребе државних смерова, тада и држави ништа друго не остаје, него да прибегне туђим капиталима задужењем; — то су државни дугови. Порез оптерећује садашњост у корист будућности, а државни дугови оптерећују будућност у корист садашњости. Дуг, који се враћа, претставља првобитну основу државних дугова. За пружену употребу капитала плаћа држава, као и приватни, интерес, чија се количина исто

!) Од Др. Ал. Кернер-а. Вет 1893.