Branič

стр. 722.

б р а н и ч

број 20.

жавни повериоци иноземци или поданици контрахирајуће државе. На ову поделу односи се питање код државних дугова са каматом, да ли се спољни дугови са каматом или унутрашњи дугови са каматом, од стране државе онтерећене оваквим дуговима, ирвенствено измирују. Аутори, који су ово питање обрађивали, одговорили су, да се у оваквом случају морају претходно плаћати спољни дугови, „јер што дуже укамаћени дуг остаје неилаћен, тим је већи проузроковани трошак укамаћењем на штету дужника, и без сумње је боље, да држава у овом положају дужника стоји у губитку према своме него према туђем граЦнину" -— другим речима, да терет државних камата иде у корист њених грађана. Чувена изрека Хјум-ова, коју смо навели на челу овога о^сека „да народ мора поништити јавни кредит, државне дугове, јер ће ипаче они народ поништити" та је изрека у току времена нашла многе противнике. Често су претставили државне дугове као прираштај народног капитала у том смислу, „да је непостојањем ових дугова народ за суму тога дуга сиромашнији". Духовити француски финансије — Боабертран — тврдио је чак, да се јавни дуг погрешно назива дугом, да то име само условно заслужује — само у случају прекорачења извесних граница. Од Хјума до Ноабертрана далек је пут истина лежи у средини. (Наставиће се) ИЗ СУДНИЦЕ XXXVII. Не може се доказивати сведоцима ни тражбина из наследства преко 200 динара, ако нарничари нису у сродничким односима — §. 244. гра$. судс. пост. (Одлука опште седнџце Касационог Суда). Цвета удова М. Ј. из В. Седа тужила је првост. пожар. суду Животу Н. и тражила, да суд пресуди, да јој Живота уступи у