Branič

стр . 728

ерани4

бро. т 20.

СТРЛНО П^АВОСУЂЕ I. Обвеза повериоца за накнаду штете, која произлази из преноса узабрањених ствари. На личну интервенцију Б-а извршена је 15. Јула 1891. екзекуција над покретношћу супружника X.; и узабрањени еспан који се нашао у локалима радње X., по захтеву Б-а смештен је у сандуке и пренет код спедитера У., и акоје А. полагао право својине на тај еспап. Еспап оста код У. све до 30. Јануара 1892. Тада затражи А. од Б. накнаду штете, која му је проузрокована тиме, што је један део пренетог еспапа при повраћају био погпуно покварен и за продају ненодобан; као и накнаду за ноновно пеглање и дишћење пренетих хаљина, које су дугим стајањем биле угужване и упрљане. Први је суд тужбу одбио, пошто је на основу исказа сведока нашао, да тужени не може бити крив ни односно избора лица код кога је, ни односно времена, за које је еспан лежао. Виши земаљски суд на против досудио је тужиоцу тражене накнаде, а највиши суд одобрио је другостепену пресуду са следећих разлога: Што се тиче кривице, која по §. 1295. (аустр.) грађ. зак. сачињава основ за обвезу накнаде од стране туженог, то заиста следеће околности: што је тужени дао нренети робу, коју је нашао код својих дужника X.; што тужени није одустао од свог заложног права пре но што су поднети докази сходно закону да је ова код X. узабрањена роба својина тужиочера; и што није пренете ствари одмах по нрвом рочишту на тужбу о својинн предао тужиоцу А. -— не сачињавају саме за себе кривицу за накнаду штете, која је тужиоцу прићињена на његовим стварима. Али ова су дела ноједине карике у оном ланцу околности, са којих је штета тужиоцу нроизашла и које налажу туженом одговорност за то. Кад је тужени, вршећи право, које му припада по §. 343. суд. ур. и §. 1. двор. декр. од 29. Маја 1845. Бр. 889. ове ствари на своју одговорност дао пренети код снедитера У., без обзира на приговоре тужиочеве, да су све ове код X. нађене ствари својина тужиочева, онда му је била дужност предузети потребно, да се ове ствари одрже у оном стању, у каквом су биле у време пошгса; и то не само односно места где, него и односно начина како ће се чувати за све време док траје његово заложно нраво и до наређеног му новраћаја пре-