Branič

стр . 772

вранич

крој 21.

Х1Л1. Утаја коју учини старалац, еродник пупили у оном степену, како је то предвиђено у §. 50. крив. зак., према маси пупилиној, казни се по §. 235., а не по §. 232. II. одељ. крив зак. (Одлука оиште седнице Касационог Суда). С. А овд. оптужен је суду што је као бив. старалац масе свога пок. оца И. из масе узео извесне хартије од вредности и готов новац, те није хтео маси да врати ма да је од старатељства разрешен и ма да му је старат. судија то наредио, те јо нрема томе учинио утају, која се казни по §. 232. крив. пост. II. одељ. По овоме је првост. суд решењем својим од 17. септембра 1898. Бр. 18.723. ставио опт. С. под суд и у притвор. Ну Касац. Суд но жалби оптуженога примедбама свога I. одељења од 22. сеотембра 1898. Бр. 7433., поништио је горње решење првост. суда са ових разлога: „Кад оптужени у жалби наводи, да је он син пок. И., чијом је масом као старалац руковао, онда је судпрема§. 5. крив. суд. ност. дужан да извиди стоји ли у истини овај навод његов, па ако нађе да стоји, онда да при решавању о томе, хоће ли се он из притвора бранити за времс ислеђења, у виду има пропис §. 235. крив. зак. и §. 169. крив. пост". Првост. суд. је дао ове противразлоге (Бр. 19609. 24. септ. тек. године): ,,0птуженн С. А. тужен је од стране старат. судије овога суда да је као старалац масе пок. И. утајао новац и документа новчане вредности. Кривица ове врстс предвиђена је у т. 2. §. 232., која се према исгом законском нропису и казни. Дакле крив. зак. је предвидео ову врсту утаје као особену врсту и разликује је од утаја предвиђених у §. 229., а кажњивих по §. 235. крив. зак. Према томе овде се не појављује ни један случај предвиђен у §. 235. крив. зак., на којој одредби Касац. Суд оснива своје примедбе, јер у истој се регулише случај кад сродници до извесног степена сродства учине утају као и пупиле према стараоцу, а никако и тај случај кад старалац извриш утају према масеној имовини. У овом случају и није тужен онтужени С. што је као син или брат извртпио утају, већ што је исту