Branič

БРОЈ 9.

Б Р А Н И Ч

СТР. 39б.

грађ. суд. пост. Под предпоставком, да су п друге погодбе испуњене, о свему ономе о чему се парничари могу судити и у путу тога спора добити иресуду , о свему се томе могу и равнаши. Према томе, све што се може иресудом расправити, може се, као главна ствар и решен>ем о уважењу поравнења расправити. Но рећи ће се: воља замењује закон (§. 13. грађ. зак.) и по томе, у случају поравнења, суд нигата и не расправља, већ на основу сагласности парничара, спор расправља онако, како су они хтели, издавши им о томе писмено регаење, у коме је та сагласна воља парничара садржана. Али у много случајева, и то врло важних случајева, то тако у пракси не бива. Није довољно, да тужилац и тужени на судском протоколу изјаве, да су се о спорном предмету наравнали на начин, који они показују суду, — па да се самим шим сматра спор за свршен и парничарима протокол равнања, као извргана одлука, изда. На сваки начин, у сваком спору, воља иарничара од битне је важности и наравна ствар, где парничари не обелодане изриком своју вољу: да се поравнају, ту ни равнања нема. Али ту вољу парничара треба и суд да уважи и тек тада протокол равнања представља свршетак (окончање) спора и има силу извршне пресуде. А да би суд могао иоравнење уеажиши, као што се то у актима каже, — често пута потребно је да суд испита и многе друге погодбе. Тако : а) Ако су парничари тежаци, да се суду поднесе уверење, дапарничари тим поравнењемне вређају одредбу тач. 4. §. 471. грађ. пост. б) Ако се равнају о земљишту под шумом, онда да поднесу уверење, да на то земљиште не полаже право својине : држава, срез или округ, — Законодавно решење од 7. марта 1858. г. ВЈ\@ 254 (Збр. XII. 5.3). в) Је су ли парничари правно способни да се равнају, — §. 59. грађ. суд. пост. г) Ако се равнају пуномоћници за властодавце, претходно се испитује јесу ли за овај правни посао правилно овлашћени, — §§. 83. и 88. грађ. суд. пост. у вези са §. 613. и §. 614. грађ. закон. ит.д. ит.д. Је ли потребно доказивати: да су горе истакнута питања и њима слична, често пута тако важна, да од