Branič

стр. 468.

б р а н и ч

број 10.

исказ приватног тужиоца у делима ове врсте не може да буде доказ о постојању дела но смислу §. 230. тач. 1. крив. пост. онда је суд погрешио, кад је нашао да се дело обљубе може доказивати основима подозрења, и на основу тога ставио оптужене под Суд." Шабачки Суд није усвојио ове примедбе већ је дао ове противразлоге: „Према §§. 220., 221. и 222. крив. пост. кривице се могу утврђивати свима доказима, који су у овом последњем наређењу побројани, а међу које су доказе увршћсни и основи подозрења. Још се јасније види из §. 236. крив. пост. да се само постојање дела може основима доказивати, јер се у овом пропису вели: „саставом околности или основа подозрења узима се дело да је доказано...". „Кад то стоји икадкривице из §. 196. крив. зак. ни једним прописом нису до овог правила изузете, Суд узима, да се оне могу основима подозрења утврђивати. У толико пре, што је ово једна кривица из оне категорије, чије се ностојање неможе утврђивати јачим и бољим доказима, која се дакле по својој природи не може доказивати оноликим срествима, којима могу друге, па не. би било целисходно одузети јој дозазно срество: — основе подозрења, и оставити је само непосредним доказима." Касациони Суд у својој општој седници 17. марта тек. год. под Бр. 2390 нађе, да стоје противразлози шабачког суда, а да не стоје примедбе првог одељења Касационог Суда № 1890. п за то оснажи решење првостепеног суда Бр. 5170 којим су Дамњан и Стана стављени под суд. У Шапцу, марта 1899. Саопштио СолдатовиБ. XXII. Оспораваае истинитости менице од стране неписменог акцептанта, после извршности решена о стављеном обезбе^еву нема важности ни основа за кривичну одговорност потписника и сведока на меници. (Одлука седнице Еасац. Суда). По тужби Мијајла С. осуђена је Стана удова Митра К. по кратком поступку решењем неготинстог првостепеног суда од 4. XI. 1893. М 13.171. на плаћање дуга тужиоцу М. по двема меницама. Тужена Стана тражи задржање осудног решења од извршења, наводећи, да су менице неистините, јерју јемуж, умрли