Branič

број 2.

стр . 83.

вреди увек када се противна страна не позива на застарелост, а чим се позове, (нда ступа у важност §. 928. б. грађ. зак. које је наређење донето доцније носле издахог трговачког зак. Општа седница Касац. Суда одлуком својом од 22. Новем•бра 1899 Вр. 9565. уважив ове нротивразлоге, оснажила је пресуду првостеиенога суда. Саопштно Ворнвојв Л. Поповнћ IV. Оо1п8 1п4е1;ег1111па1;ив (Одлука одел. Каеац. Суда)

Државни тужилац тужбом својом од 16. августа 1899. бр. 18297 тужио је нрвостеп. суду смедеревском Филипа Живанозшћа из Липа, што је на дан 11. јула те год. нокушао ножем да убије Арсенија Стојићевића из Липа, и том га приликом, по извешћу болнице за округ подунавеки, тешко повредио. Оваквом нротивправном радњом оптужени је учинио кривично дело из -§. 156. у вези са §§. 41. и 44. крив. зак., на је тражио, да се онтужени, по наведеном законском пропису, осуди на казну, као и на плаћање свих кривичних трошкова. М«ђутим је приватни тужилац у тужби и на претресу код суда захтевао, да се оптужени, поред каоне, осуди и на плаћање на име претрпљених болова, дечења, дангубе и свих трошкова 400 дин. Уз то је навео, да га је оптужени без икаква новода напао у механи некога Петра Г. кад се враћао са кулука. Оптужени је признао, да је повредио тужиоца, а то је чинио, бранећи се од тужиоца, кад га је овај столицом напао. По свршеном ислеђењу акта онтужења, а у емислу §. 218. крив. с. пост., суд је нашао: да према преставци приватног тужиоца, извешћу окружне болнице и исказу сведока стоји дело иокушаја хотичног убиства без иредумишљаја, које је кажњиво но 156. у вези са §§. 41. и 44. крив. зак. Том је ириликом конетатовано, да је оптужени ударио тужиоца ножем, кад га је овај напао столицом зато, што му оптужени тражи позајмљени новац натраг, §. 229. крив. с. пост. аао и његово сдободно иризнање, §. 225. истог пост. Од одакшавних околности оптуженом је признато : добр©