Branič

стр 84.

б р а н и т

број 2.

владање, признање и то, што је изазват приватним тужиоцем, који му није хтео вратити позајмљени новац. Олакшавну околзност, да је оитужени учинио то у праведној нужној одбрани или прекорачењу исте, суд није угео у обзир, јер је оптужени ухватио столицу левом руком и одбацио, спречивши приватног тужиоца у намери, па према томе, да није гмао потребе нож потрзати. На основу изложенога и § §. 240, 296, 322, 324, 326, 327 г 332. и 334. крив. с. пост. и зак. о таксама смедеревскн првостепени суд донео је 10 септ. 1899. под бр. 20575 пресуду, којом се оптужени Филип казни са две годипе робије у лаком окову за ово дело покушаја убиства без предумишљаја и на плаћањетрошкова и дангубе сведоцима; бранилачке награде; у притвору причињева трошка итд. По незадовољству државног тужиоца и оптуженог, Апелациони је Суд расмотрио акта п пресуду прв. суда смедеревског од 10. септ. 1899. бр. 20.575 и нагаао је, да је пресуда првостеп. суда на закону основана, али да је суд пропустио навести, под који одељак §. 156. крив. зак. долази дело оптуженога и, према исказу сведока, којим је утврђено, да је оптужени Филип, надражен поступком прив. тужиоца ударио овог ножем, нашао је, да овде постоји дело из П. одељка §. 156. крив. зак., па се за исто као такво и казна према § §. 39. и 40. истог закона има одмерити. Са ових разлога и оних у пресуди прв. суда, у колико сеови не мењају, Апелациони Суд пресуду тога суда на основјг §. 265 крив. с. пост. преиначује, а с обзиром на тачку 232. зак. о таксама, пресуђује : „Да се оптужени Филип Живановић за ово дело покушаја убиства без предумишљаја казни са годину дана аатвора, која казна да му се рачуна од дана прве изречене пресуде првостеп. суда. У остапом пресуда првост. суда како ио кривичној тако и по грађанској части одобрава се с тим, да оитужепи плати суду 10 дин. таксе за незадовољстно." Ову пресуду, донесену у I. оделењу Апелационог Суда 20. еепт. 1899. бр. 3269, а по жалби браниоца оптуженог. оптуженог и државног тужиоца, на основу §. 275. крив. пост. поништио је Еасациони Суд, у I. оделењу своме, 6. октобра 1899. под бр. 7977 са разлога: „Погрешно је Апелациони Суд, одобравајући пресуду првост. суда, нашао, да овде стоји покушај убиства. По §. 41. крив. зак. покушај злочинства или преступљеша