Branič

БРОЈ 3. Б Р А Н П Ч СТР. 109.

ва њене предаоге Устава, од велике је важноети; тим заобилазним путем једино она је у стању узети неке иницијативе у стварању новог Устава. Још треба поменути да како изборни закон скупштински, тако и закон о пословном реду у Народној Скупштини, важи за обе скупштине: и за велику, и за обичну, — први по томе, што својим чланом 83. проиисује: „Избори се за Велику Скупштину чине као и за обичну," — други опет по том, што еу у њему изреком обележени чланови који се не могу на Велику Скупштину применити (чл. 10 и чл. 47); значи, остали се примењују. Из свега овога да се закључити, да Велика Скуоштина није много независнија од извршне власти, него обична. Сва се њена већа независност састоји у томе, што она сама себи бира предоедника и потпредседника, и што јој један део чланова не ноставља Круна. Али шта јој вреде та јемства за самосталнији рад, кад јој је сам круг рада много уже обележен него обичној Скупштини ? Њој је свака иницијатива одречена. Обична Скупштина није овлашћена формалне пројекте подносити, али јој' бар није закраћено изјављивати жеље. Велика Скупштина, строго узев, ни то не би могла чинити. Она има да одговара на оно о чем се пита. То је једно сасвим пасивно тело. Велика се Скупштина код нас много више уважава, него што заслужује. Због тога што решава о престолу и мења Устав, а можда и због тога што својим ввликим бројем изгледа смањена слика самог народа, њој се у хијерархпји власти даје прво место Она је, не један пут, у званичним актима, чак и у беседама с престола, назначена као суверена власт. Од тога ваља досга одбити. Велика Скупштина није суверена власт. Она није свемоћна. Кад се састане, она не може обуставити остале власти, нити се ставити више закона. Њена је надлежност строго одређена, а чим јој је надлежност одређена. та је Скупштина ограничена. Уставотворна власт не припада њој искључиво. Као год што законодавну власт врши Краљ са обичном Скупштином заједно, тако уставотворну власт врше заједно Краљ, обична Скупштина и велика. При томе, Краљ дели са првом Скупштином право иницијативе, а са другом право решавања. Он учествује у оба акта, док свака Скупштина само ујед--