Branič

ИТР. 110. Б Р А Н И Ч ВРОЈ 3.

ном. Потоња потврда уставних решен 3 а нроизилази од њега; она ступају у важност, тек пошто он стави свој потпис на њих. Кад би Велика Скупштина била суверена, она би решавала у посдедњој надлежности, и њена решења не би бшо потребно ником другом подносити на иотврду. Велика Скупштина учествује у уставној промени толико што о предлозима који су ван ње поетали доноси једно решење које није коначно. Та улога није тако велика, да би већ по њој Велика Скупштина имала ирава на онај углед који ужива. Између њеног моралног ауторитета и њене правне моћи постоји огромна разлика, коју је за овај мах доота наговестити. (наставике се) Слободан Јовановик <хаео г 0 ИДЕНТИФИЦИРАЊУ 1 ) Кардинално питање при примени кривичнога ирава неоспорно је оно о идентитету индивидуе. Циљ кривичног поступка и саме казне захтева, да се само она индивидуа повуче на судску истрагу, да се само она и никоја друга казни, која је извршила казнимо дело. И ако ствар изгледа проста и разумљива, ипак она може бити по кад кад врло комплицирана, нарочито кад у питање дођу лукаве и препредене варалице и у ошнте кривци, чије генералије (или као што Французи кажу „цивилно стање") нису утврђене. Ово је питање нарочито у најновије време постало врло важно и у свима готово културним државама учињене су о овол погледу знатне реФорме. Држава никада не може законом, претпостављајући да један такав ностоји, дати појединцу накнаду за душевну патњу и срамоту, коју затварање невииог лица

') Цо Фридр. 11ауд-у, у чаеопису за криминалну антропологију.