Branič

1р0ј 4.

(ттг. 185.

том љубављу и истрајношћу он се нримжо понуђеног му посла, и након краткога времена пружио нам је његова предавања држана иа горших предмета у тој школи, разуме се донуњена и заокругљена, у Форми једног лепог уџбеника, који је пред нама. Тај је уџбеник обухватио све делове нашег трговачког законика, а уз то још и закон о устројству трговачког суда од 12. децембра 1859. Пнеац се у евојем излагању у главноме држао нрограма који му је траеиран самим трговачким закоником. Пошто је у уводном делу изложио иојам о праву и главна ранликовања објективнога ирава, он је нрегаао на детаљнија излагања о арироди и значају трговачког ирава, о иостанку трговачког права, о његовим изворима, бацајући нарочити поглед на везу измфу њега и грађанскога арава и на њихов ме.ђусо&нн однос. У даљим главнијим одељцима он говори: о трговини и трговичким иословима (стр. 13-—24), о субјектима у трговачком праву, полазећи од -адзичких лица (стр. 24—40) и излажући прво нарочите одредбе нашег трговачког законика о способности нојединих категор.'ја физичких лица за вођење трговине, а по том и обЈективне захтеве за трговање, изложене у §§. 5—22 трг. зак. Прелазећи на трговачка друштва, као другу врсту субјеката у трговачком праву, он је претходно изложио значај друштава и трговачких удружења у области трговине (стр. 40—45), указујући нарочито на разлике између грађанских и трговачких друштава (стр. 45 --49). Облике или видове трговачких друштава изложио је овим рсдом: јавно друштво (стр. 51 — 60), командитно друштво (стр. 60—64), акционарско друштво, ово поеледње према одредбама закона од 10. децембра 1896. којим су замењене одредбе §§. 31-36, 38, 41 и 44 трг. зак. (стр. 65—102), друштво за иочесне саекулације и страна трговачка друштва (стр. 105-—110). У одељку о трговачким уговорима пиеац је претходно изложио оишта иравила о трговачким уговорима (стр. 110—138) и одредбе трговачког права о доказним средствима у трговачкш^ делима (стр. 138—157); а за тим је нрешао на посеОна излагања 0 појединим трговачким уговорима: куиовина и иродаја стр. (157 —174), о чрговачком иосредништву (сензалству) (етр. 174 — 187), комисиону (етр. 180—193), берзи и берзанским иословима (стр. 193—213), уговору о иремосу или транспорту (стр. 213 — 238), м *ниу *им уговорима (етр. 238—342), банкама и банкареким ао-