Branič
бр. 4
В Р л н и ч
стр. 149
квх његових варианти, залуд ће се тражити каке одредбе о уставној промени. На Порти је тада још стајало отворено питање, да ли ће Србија уживати право да своје основне законе саме себи даје. На против закон од 17 августа 1861, који је издан за владе Кнеза Михаила, отворено се бави начином на који ће се Устав мењати; што је важније, тај закон изреком помиње и Велику Народну Скуиштину, покушавајући да јој надлежност ближе одреди. Али баш за то, што преко ње не прелази ћутом, и иада у очи да уставотворну власт њој не пиверава. Ову, ио томе закону, врше Кнез и Савет, имајући истина дужност да претходно саслушају обичну Народну Скупштину. Глас је њен само саветодаван, тако да прави уставотворви чиниоди остају опет обични носиоци законодавне власти, Кнез и Савет. Што се тиче Велике Скупштине, тада је први пут њен број утврђен; она се састоји из четири пуга онолико посланика колико обична броји. Али, по овом закону, Велика се Скупштина сазива у посве ретким случајима, кад треба бирати новог Кнеза, или намеснике, или још кад треба решавати о усвојењу наследника престола. Ше <1> извршне власти, одиета, може се бирати на ова два начина: самим бирачким телом, како је у Француској некад под именом плебисцита практиковано, или преко нарочитих повереничких екупштина, каке су и данас још познате у Сједињеним Државама. Разлика је између та два начина као између непосредног и посред ног бирања. У једном случају бирачко тело одређује само шеФа извршне власти, као што посланике одређује; у другом елучају одређује једино квалиФиковане бираче, са задатком да га они наименују. Велика Скупштина, шшзната законом од 1861, не може се упоређивати са обичним органима законодавне л уставотворне властИ; то је био само скун квалиФикованих бирача, једна изборна колегија, ништа више. Све до 1869-те Велика се Скупштина не јавља у нашој историји као неко уставотворно тело. Али те се године издаје један нов Устав. који је претходно она својим гласањем одобрила. Тим Уставом њена се надиежност знагно проширује, и, поред осталих Функција,