Branič

стр. 150.

в т а н и ч

број 4.

на њу се још преноси и уставотворна власт. Интересантно је расмотрити како је извршена та иромена у псложају Велике Скупштине. На другом месту било је говора о жељама које је Велика Скупштиеа, сазвана после убиства Кнеза Михаила, изјавила. Њена је изјава жеља била ирилично хаотична. Ту се говорило упоредо о спољашњој политици Квеза Михаила, о слободној штампи, и о откивању робијаша. Неке су жеље биле одиста иросте жеље, на ир. да намесници „сложно и једнодушно упражњавају врховну књажевску власт. 4 Друге су опет стајале у отвореној супротности за законига, на пр. оне којима је Велика Скупштина упућивала суд, како ће казнити убице Кнеза Михаила, или како ће решити питање о трошковима те парнице. Најозбиљније су оне жеље што се тичу закона које би ваљало издати. Тако под 9. „да се закон о НародноЈ Скушптини разшири према потреби времена и жељи народа^; нод 10. „да се изда закон о слободи штампе, такође ирема околностима и потреби времена"; под 12. „да се изда закон о одговорности министара" и т. д Ово већ нису биле нросте жеље, него закључења, и неоспорно је да Велго а Скушитина, прелвиђена законом као бирачка Скупштина, није смела закључивати ништа о изменама у законодавству. Ипак за то, Намеснишгво је поклонило „најозбиљнију пажњу" овим ненадлежиимрешењима Велике Скуиштине, и пошто их је испитало, нашло да она „смерају на промену Устава". Намесништво је резоновало овако. Велика Скунштина није баш рекла да хоће да се Устав иромени, али је захтевала да се извесни закони промене, и то у духу који не одговара садашњем Уставу. Излази из тога да она жели уставну промену, а то и не зна. Она је не тражи; она на њу смера. Ну, пошто у тој Великој Скупштини, која је на уставну промену смерала, нису били нредставље1 и сви „редови грађанства", нарочито не „чиновници и научна класа", то је Намесништво сматрало за потребно да саслуша и један такав скуп у коме би ти „друштвени рздови" били заступљени. Оно је наименовало један одбор од седамдесет и три члана, коме је ставило ово гш