Branič

стр. 230.

б р а н и ч

врој 5. и 6.

суда, да се стока прода уз изричну ограду, да за трошкове не одговара, па кад Пејићи ову продају нису одобрили, — тужилац наспрам ње нема у основи права на ту накнаду ; 2.) Нарочито, тужилац нема никаквог права на накнаду за време после 13. Марта 1896. год., јер му је тога дана решењем суда наређено : да пописану стоку преда Пејићима, а осталу покретност задржи, као гарантију за учињене трошкове, па тужилац није хтео по томе решењу суда поступити до 7. јула 1896. год., кад је и Касациони Суд оснажио решење првост. Суда. да је дужан стоку предати Пејићима. Но, како се против Кундовића и Пејића води кривична истрага, због реченог поравнања од 30. Маја 1895. № 6004. то је пуномоћник Стакин тражио: да се ова парница одложи до свршетка те кривичне парнице, односно до решења, хоће ли поравнање № 6004 осгати у важности или не, јер од исхода те парнице зависи и питање, је ли Стака имала право да тражи забрану и ио томе, ко ће Исаковићу платити ове трошкове — она или Пејићи, За доказ, да речено поравнање није уважено од суда но да се води истрага, поднета су уверења суда. Тужени Павле и Драгутин Пејићи, преко свога пуномоћника, навели су, да тужилац, у основи, нема право од њих да ову накнаду тражи, са ових разлога : 1.) Пресуда Апелационога Суда не даје право Стаки, да ову забрану тражи, једно с тога, што ни по њој Стака није поверилац Пејића, а друго ни с. тога, што је та цресуда замењена доцнијим поравнањем № 6004, од кога је препис у актама поднет ; 2 ) Да је Стакино тражење забране неумесно и по томе, да је ова крива за ову штету, нозвао се у потврду тога на Факт, да су све те забране извршним решењима судским ноништене. Са тога разлога, наводи: да је неумесно тражење одлагања ове парнице до свршетка кривичног процеса, — па јс тражио, да суд пресудом одбије тужиоца од неумесног тражења наспрам тужених Пејића, и да га осуди да им плати 600 дин. парничног трошка.