Branič

БРОЈ 19 — 24.

Б Р А Н И Ч

отр . 753.

ТТТто се коначно тиче начина, којим г. писад говори о појединим правним уредбама, то се мора рећи, да овај начин с правнога и знанственога гледишта не може мало помнијега читаоца поднипошто, да удовољи. Књига ова према својој сврси морала би упознати читаоца са оним, што се је у знаности већ усталило, што је у главном непрепорно, а гдје би се у њој говорило и о препорним стварима, ваљало би то свакипут напосе истакнути. Г. писац мјесто тога често доноси осамљена и Доста чудновата мишљења о препорним питањима, као да је овим мишљењима знаност већ давно ријешила и најтеже препоре. Такав поступак могао би се донекле испричати тиме, да г. писац хоће, да донесе посвема оригинално дјело о римском приватном праву, премда то није сврха овој књизи; — у том али случају морао би г. писац бити до крајности дослједан. Те пако дослједности не има у тој књизи. Када бо г. писац говори о којој уредби, обично се у оном, што је он написао, опажају плодови по свема различних мишљења, која долазе међусобно у протуречја. Ради тога и имаде у овој књизи много протуречја, која неправник не може тако лако опазити, а која оному, који из те књиге црпи темељ својој правној наобразди, могу, да помијешају појмове, те онемогуће здраво мишљење о правном животу, здраво схваћање права. ^ Неки примјери, у којим г. писац долази са доста смјелим тврдњама, а не наводи, на чем оснива те своје тврдње, а нити како о том суде други правници, наведени су јур на стр. 661.662. Предалеко би пако водило, кад би се хотјело истаћи све случајеве, у којим г. писац доноси као устаљену науку осамљена и доста чудновата мишљења, а нити не наводи, како већи дио правника суди о дотичној ствари, надаље истаћи све случајеве, у којима г. писац доноси у себи протуречна мишљења као јединствени резултат правне знаности односно као властито мишљење. Навести се може само поједине примјере, који најбоље илустрирају начин поступка пишчева. На стр. 26. у опасци 2. вели г. писац: »Го беху у иочетку ропИ^г (т. ј. људи од закона, који су знали, који су дани Фасти, који ли неФасти). Они су те дане одређивали сваке године и строго их држали у тајности, као што су то чипили и са формулама за вођење сиорова. Или око средине V. в. од Рима Спаеиз Паошз, секретар АрГја К1аи<Лја, ненако дохвати и календар и сиисак тих тужбених формула и иреда их јавности а . Тако донекле говоре о тим Формулама и календару Сшего (рго Мигепа 11.), Ротрошј (]. 2. Б. с1е ог^. јипв 1. 2.) ТИ;о 1лтјј (ас! игђе сопсШа Ић. 9. сар. 46.), РИшј (Ша1;. па!:. 33. 6.) Међутим нити ови писци не слажу бранич 49