Branič

стр. 756.

б р а н и ч

врој 19.—24

у браку 8те тапи изгубила та полазна тачка давању имовине, која се је иретворила у мираз. Ако ли стоји та полазна тачка давашу мираза, тада се не даје мираз тек ради олакшице у сношењу трошкова брачнога живота него и ради тога, да се кћери односно жени створи повољније и угледније место у браку, да се може разликовати од обичне конкубине и да унуци добију уделу на наслеђу свога деде по мајци. Односно сврха давању мираза може бити, како Весћтапп (Баз гбт. Бо1;а1гесћ1: I. § 1. 1 в1.) вели различна, па стога нити не треба у дефиницији мираза и коју од тих различних сврха напосе истицати, те би се имао мираз деФиновати само као имовина, коју жена или који други за њу приноси мужу ради женидбе. Па стр. 214. вели: Ђ Мираз, који жени конституише отац или иредак ио оцу . . . зове се Лоз рго(есИс1а, а онај који конституише ма ко други . . . зове се Лоз а&иепИНа. Ако је у овом ипследњем случају уговорено, да се мираз има вратити конституенту на. случај да брак ирестане, мираз се зове Лоз гесерИИ а«. Дакле по пишчеву мишљењу с1оз гесер!;Ша може бити само с1оа ас!уеп1;Ша а не може бити и с1оз ргоГес^Ша. На стр. 216. вели: » Мотив за ту ироцену (мираза) може бити двојак: или да се ироцењена вредност има сматрати као мираз, на место ствари коју муж може иродати или задржати за себе (&08 пепсИИошв саиза аезИтвЛа), или да се у наиред одреди вредност миразне ствари, како би се, на случај ирестанка бр&ка, знало шта муж има вратити у место иредате му ствари ако њу не буде био у стању вратити и т. д. То је сЈоз аеаИтаГа ГахаИопГа саиза. Кад се ири ироцењивању не каже за што се то чини, сматра се да је ироцена ^епсИИопгз саиза ®. Г. писац вели овдје, да мотив процени може бити двојак, а иза како је набројио двије врстп мотива, метнуо је в и т. д. к Што има дакле вриједити оно » двојак « или оно Ђ и. т. д.". Г. писац даљеуједној реченици набраја мотиве процени, у другој реченици вели, да је у случају ових мотива с1о8 1;аха1пош8 саиза ае.ч1лта1;а, а у трећој реченици вели, да је с!о8 \ г еп<Ш;10П18 саива аев1лта1;а, ако се не зна за мотив процени, ну он каже, да је и у једном случају мотива набројених у првој реченици с1оз уепсН1;1оп18 саиза аез1лта1;а. Према тому се из пишчевих ријечи не да право разабрати, када постоји с1оз уеш1Шоп18 саива аев1 ;1та1 ;а,, када ли Лоз ^ахаНошз саиаа аеаита1;а. У осталом читаво по разликовање не има за г. писца никакове вриједности, јер према наводима на стр. 216—217. практични правни значај <Зо1л8 уешЈШошз саиза аес1 ;1та1 ;а и ЛоШ 1;аха1 ;10 .п18. саива аеаМта^ае је посвема исти.