Branič
БРОЈ 3 II 4.
Л И С Т А К
ОТР. 313.
ударила и заклала се. Он је послом ушао у собу и затекао ју је на нокширу да врши нужду. Она је на њега скочила са столицом да га удари, а кад ју је он у томе спречио, она је узела нож, и у сецању око ножа, она се удари и падне мртва. Лекари су казали и то: Д-р Цвијетић да је дошао у 6 1 / 4 сати и нашао је леш осим груди хладан (обоје први пут вруК, други пут хладан), крв усирену (обоје први пут течну, други пут Д-р Поповић крв слабе усиреностиј, а укоченост није наступила (први и други пут нигита о овоме). Мишљења је да је дело извршено у —З 1 /, сата (први пут око 3' сата). Д-р Поповић једино по стању укочености закључио је, да је дело извршено у З 1 /ј—4'/ 4 сата (први пут око 3 сага. 0 укочености први пут ништа, другп пут: укоченост није настуиила). Сведоци, за које је на испиту код исл. власти записано, да су тврдили, да је доктор онога јутра био збуњен, посведочили су да они то иису приметили, нити су тако исл. власти говорили. Један од она два сведока који с-у код исл. власти сведочили о рђавом животу докторовом са убијеном Кларом, изјавио је, да су они лепо живелп и да је иследна власт иогрешно његов исказ заиисала. 12 септембра 1898 год. ћупријски првостепени суд изрекао је пресуду, којом је опт. Божин осуђен на 15 година робије, а Д-р Манделбаум ослобођен као невин. Предмет је више пута ишао Апелационом и Касационом Суду и отуда враћан првостепеном суду. Дело је било слато и Глав. Санит. Савету и он је дао овакво мшпљење : 1.) да искази лекарских вештака због своје недослетности и разноликости нису довољно поуздани за прецизан одговор на питање у колико је времена убиство извршено. Мишљења лекарских вештака, да је злочин извршен у 3 или 3 1 / 2 часа изјутра, не може се према томе сматрати као оправдано, а још мање као доказано оним разлозима, које су навели ; 2.) ако се узме као релативно највероватније оно што је утвр1)ено како лекарским, тако и полиц. увиђајем, т. ј. да је леш Кларе Манделбаум нађен врућ и да је изливена крв око њега била јасно црвене боје, течна и свежа, онда се ништа ие противи замислп, да је злочин јамачно и доцпије могао бити извршен, но што ■ су то ћупријски лекари одредили. Апелациоии Суд, сматрајући ово мишљење Савета као неприцизно, на основу увиђаја ћуприских лекара и осталог ислеђења, нашао је да против Д-р Манделбаума етоје сви основи тужбом државног тужиоца изнети, (сем основа иод бр. 3), а сем тога и основ из т. 11 § Г2 крив. пост., да је се оптужени Д-р Ман-