Branič

стр. 316.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 3 II 4.

своме у 1 сат ао аодне. Излази да је уеиђај иолицијски аосле тога времена и ван лица места иисан. Још боља слика претходне истраге. Сведоџбама сведока утврђене су и ове интересне околности: да је нследник при испиту Божиеовом постављао овоме таква питања, на која је овај имао да одговара само „јеоте" и „тако је; к да је иследник забрањивао при суочењу докторовом са Божином да доктор у очи гледа Божина; да иследник противречности у исказима Божиновим нпје хтео да записује; да се Божин у сату није разумевао (што је у осталом и он сам на једном своме испиту казао), јер је на питање иследника одговорио, да у фртаљу сата има 5 минута што иследник није хтео да запише; да иследник исказ Божинов није писао онако како га је овај казивао, већ га је стилизовао на свој начин (отуда Божин отпочиње један свој испит овако : „давно је казано заклела се земља рају, да се сваке тајне знају к ); да су присутници сиктерисани ш го нису хтели да потппшу протоколе, које ,им је иследник на потпис подносио ; да ни један од присутника прп испитима код иследне властп -није био одређен од стране општ. суда за то и т. д. и т. д. Одбрана је скренула пажњу на психолошку оцену ислеђенпх околности: зар је могуће, баш и ако би се узело, да су доктор и уоијен'а Клара рђаво живели, да за своју размирицу и њено крваво решење не нађу никакав други тренутак него баш онај , у коме њихов син полаже писмени испит зрелости и са кога треба да иде сутра дан на усмени ? Зар је могуће замислити да је д-р Манделбаум за извршење овога убијства изабрао баш оно време,. кад је сваког тренутка могао очекивати општинског полицајца, да по њега доће да иреглед врше, и зар д-р Манделбаум не би имао толико других начина за извршење овога дела, но би изабрао овај — најзверскији —• начин? Ево како одбрана представља начин извршења дела: »Тај младпћ (Божин),, који је после тешких пољских радова дошао у благовање, са простим погледима, са сељачким најгрубљим осећајима, улази у собу једне жене, која лежи на кревету »оела <( и која је, у томе тренутку, за њега најлепгаа жена на свету, јер младић од 18у, година налази да је врло лепо — уписано лепо — чак и оно, што ми у старијим годинама критикујемо и налазпмо да би могло лепше и пријатније бити, и тај младић, по бујноме нагону саме прпроде, атакује на своју жртву. А када неће да му подлегне, онда он у своме заносу — у беснилу —• јер човек у таквом тренутку, нарочито као што је Божин,' чини што и сам не зна и, што је најпрЈфоднпје, у тој борби хвата своју жртву и дави је. ОдбраИа је дубоког убеђења, да је Божин своју