Branič

БРОЈ 3 II 4.

Л И С.Т А К

СТ. 317.

газдарицу удавио — уморио — за тим се од тога свога дела унезверио, истрчао на. поље, побегао, па се после досетио да се она може повратити и да то може бити по њега од незгодних последица и да је дочепао нож, који је имао под својом главом п онда је онако како је знао — а служио је у касапници — приклао жртву, и онда је одмах потрчао да сакрије траг делу, причајући како је један Влах са шубаром заклао госпођу." Овако је исто посведочио један сведок, који је био апсанџија судски док је Божин био у притвору судском, да му је Божни догађај исиричао. Према овоме по. свршеном извиђању стање доказа овако је било: Казивање Божиново, који је код иследне власти доктора теретио, неједнако је и није пред судом у очи доктору исказано; мишљење ћупријских лекара, да је злочин извршен у 3 или З 1 /. сата обеснажено је, а утврђено је да је доктор тога јутра око 3 ] / 2 сата из куће изишао; није морало бити два нападача, а могло их је бити и више ; за мрље није утврђено да су крвне,'а и ако се узму као такве, утврђено је. да су оне проузроковане операцијом; огреботина није постала при извршењу дела ; докгор је са убијеном Кларом лепо живео; нож којим је дело извршено није докторов већ Божпнов, и нађен је онде где је Божин казао; онога јутра кад је дело извршено доктор није био збуњен , нити је ма чиме утврђено, да је се доктор трудио да осујети ислеђење против себе. Ћупријски првостепени суд и при овом, као п при првом суђењу нашао је, да д-р Манделбаум није крив, па га је с тога као невина ослободио. Пресуда је била поништена од Касационог Суда што суд није Божина позвао и саслушао, и кад суд није хтео примедбе Касационог Суда да прими, онда му је општа седница Касационог Суда наредила да то учнни. II суд је Божина испитао, он је сада дао исказ који се од свих ранијих разликује. Дело је, вели, он сам извршио, а у осталом испричао је догађај као приликом првог претреса, с том само разлнком, што је онда тврдио да је се сама Клара ударила ножем и пала мртва, а сада је признао, да ју је он један пут ножем ударио и она је од тог једног ударца пала мртва. После овога суд је ионова д-ра Манделбаума као невина ослободио и ова је пресуда извршном постала, јер ју је и Касациони Суд оснажио. Тиме је ова кривична парница свршена. Правда је задовољена, али је ова кривична парница оеЛивила врло жалостан доказ докле може ићн незнање или неправилна радња једног иследника! Ћуприја. Мих. М. Радивојевић. судски иисар. врашм 21