Branič

број 3 и 4.

л ii с т а к

стр . 321.

Решава : Да се Ђерим стави под кривичну истрагу, и да за време нсте у цритвору буде. што му саоштити одмах«, V. Искази сведока а. Ранђел Николић, земљод. из Црквице, осведочио је,' да је заиста нађена врећа, код оптуженог Ђерима својина тужиоца Стојана, јер ју је он сам и правио, а познао би је међу стотину других врећа®. Овом је сведоку 10 година; б., Раденко Соколовић, из Д. Колеувца, показао је, да је заиста тужилац Стојан куповао неке вреће, а јели баш та, што му се показује, не зна, и неће да греши душу°. Овоме је сведоку 68 година. VI. Формални испит Ђеримов Ја сам Ђерим Тафић, земљоделац из Г. Коњувца, а по мало храним се и свирањем у зурлу, вере сам мухамеданске, имам шесторо деце, имања никаквог немам, а у сталном кадру служио нисам, неписмен сам. Ја знам, зашто се узимам па испит, и ево све ћу да кажем, како је у истини било. Зимус око Св. Николе, неимајући никакова рада, где би могао што год зарадити, и отуда храну за децу набавити, те у вече, пред сами мрак, отидох воденици тужиоца Стојана, која постоји на Малој Реци, у атару црквичком, близу пута, да га замолим, да ми мало брашна за израну деце даде, за. које да му доцније штогод одрадим, али њега ту не беше. Причеках га туна, колико за пола сахата, али он не дође. Хтедох ићи његовој кући, да га молим за брашно, али одустадох од тога, јер помислих, да ми неће дати. Осмотрих око воденице, не би ли кога било, но баш никога не видех, и онда приђох воденичним вратима, која кад ћушнух — отворише се — и ја унутра уђох. Видех унутра брашно у врећи и пр»еручих га у једну празну костретну врећу, и натоварих као бисаге. па их упртих на рамена и однесох кући, и тиме децу зараним. која веК беху обамрла. Пошто учиних ову крађу, ја сам мислио да одем код тужи•оца, и да му вратим вреће и јавим за ову врађу, али од тога одустадох, што се бојах да ме не бије, и тако брашно поједох са децом, а од вреће, пошто их раших, начиних један покровац, те сам с-а њиме децу завијао, јер да тога није било, деца би зимус од зиме поскапала. Ја ову кра^у нисам извршио од беса, већ из нужде и крајње беде и несреће, јер сам децом силном оптерећен, а глад ме је на то ириморала и иринудила. Више немам шта да кажем ннти да