Branič

стр . 322.

В р а н ii Ч

број 3 ii 4.

себраним, па ме убпте, ако сам крив. Немам ништа, немам имања,. и ако будем осуђен немам нп да платим трошкове. VII. Општинско уверење Ђерим ТаФпћ, скптачки турскп цпганин, из Горњег Коњувца среза јабланичког округа врањског. Ожењен. У задрузи има: 1., "жену Шару стару 40 годпна; 2., Фатиму — кћер » 15 » 3.. Мехмета — сина „ (0 » 4., Ајат — син » 8 0 5., Нива •— кћн в 5 в 6., Џа®а —г в » 2 „ 7.. Лула „ ,) 1 в Од имања нема иигде ништа ; а владања је доброг, но хоКе ко мало да краде. (Тако стојп изрично наведено у уверењу). Пошто је дело било потпуно ислеђено, донета је одлука, да се окривљени, са свима актима и украђеним врећама, спроведелесковачком суду на осуду. Решењем првостепеног лесковачког суда од б. марта 1898. год. 2994, а по расмотрењу акта, оптужени Ђерим би за ово дело оиасне к рађе, казнимо по § 223. крив. зак., стављен под иоротни суд и у иритвор. Протпву овог решења Ђерим се није Јкалио. VIII., Тужба државног тужиоца Државнп тужилац г, Михаило Д. Јовановић, судија лесковачког првостеп. Суда, оптужио је суду Ђерима ТаФића. Његова тужба гласаше: »Ђерим ТаФић, циганин из Г. Коњувца, стар 30 година, ожењен, пма 6. деце, вере мухамеданске, српски поданик, који би решењем Суда Лесковачког под № 2994 стављен под иоротни суд и у притвор за то: што је ноћу, између 14 и 15 децембра 1897 год., обио врата на воденици Стојана Николића, из Црквице, и из исте украо му 100 ока смлевеног мешаног брашна и две вреће у вредпости 28 дин., — чиме је учинио кривицу казниму по § 223. крив. зак. и чл. 12. зак. о пороти.* На основу чл. 15. закоиа о пороти, подносим поротном суду следећи списак доказа: 1,, решење тога суда, којим се оптужени ставља под поротни суд и у притвор Бр. 2994.; 2., Тужбу оштећеног Стојана нод Бр. 1579.; 3., Процену покрађених ствари, на којој су потписатп: Тана Голубовић и Антоније Николић, из Брестовца. Бр. 15800.;