Branič

отр. 324.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 3 II 4.

и једну празну врећу од кострети. знајуКи да је ово брашно тужиоца Стојана, а ово његово ирпзнање слаже се са свима ^слеђеннм околностима. Ирема свему овом, поротни суд по својој савести и убеђењу основаном на извиђању и познавању ствари, изриче: да је оптужени Ђерим за ово дело крађе крив. XI., Преоуда дрзкавног суда Према оваком зћкључку поротног суда, државни је суд нашао: Да овде стојн дело опасне крађе, -судски казнимо по т. 1. § 223. крив. зак.; Да оптужени од олакшавних околности има: 1., признање; 2., добро владање и 3., што је великом нуждом нагнан на ово дело — т. 7. 4 и 2. § 59. крив. зак.; Да се оптуженом има одмерити казна по наведеном законском пропису, с обзиром на признате му олакшавне околности; Да је одговоран за трошкове, браниоцу награду и сведоцнма и поротницима дангубу — §§ 322, 323 и 328. крив. с. пост.; а нађене вреће, да се врате тужиоцу — § 35. крив. зак., — па. са изложеног и § 240. крив суд. ност. Пресуђује: 1., Оптужени Ђерим за ово дело крађе казни се : са шест месеци дана затвора : 2., једну годину полициског надзора; 3., „ в губитком грађанске части; 4.,'да плати трошкове. Овом пресудом дршавни тужилац није био задовољан, и изјавио је жалбу Касационом Суду. XII., Највиша еанкција судске пресуде Касациони Суд, решењем својим од 28. априла 1898 год. Бр. 3722, а у III. одељењу своме. расмотрив по жалби државног тужиоца акта кривице Ђерима ТаФића, оптуженог због опасне крађе. заједно са пресудом лесковачког првостеп. суда, — нашао је: да је иста пресуда на закону основана, па ју је на основу § 274 зак. о пост. суд. у крпвичним далима за снажну огласио , а жалбу одбацио, XIII., Бегетво Ђерима Осуђени Ђерим није сачекао у судском притвору, саопштење одлуке највишег суда већ је, сигурно нагнан својим тешкнм по-