Branič

број 7 и 8.

чиновници ii министри

отр. 557.

да не би било право да чиновник, који је почео да прави каријеру у државној служби, буде отпуштен само за то што му је укинуто звање или надлештво. А разлог правни налази се у тој околности што је законодавац од 1864 год. био усвојио начело да чиновник може бити отпуштен само судским путем (дисциплинским или грађанским) за констатовану кривицу. Члан 76 зак. о чин. грађ. реда није тада још имао данашњу ре^акцију. Каријера чиновничка била је стална. И онда чиновник чије је звање укинуто није могао бити отпуштен, јер би се то косило са начелом сталности гјо коме је за отпуштање потребна кривица. Такав чиновник, немајући више звања, ипак је и даље задржао својство чиновнпка. И тако стање јесте стање чиновника на расположењу, р;оје је сасвим умесно проглашено за привремено.

II. То што важи за чиновнпке на расположењу важи, у опште узевшп и за министре на расположењу, јер ови нису ништа друго до чпновници особене врсте. За министре, као специјалну категорију чиновника, закон има оваке одредбе. Пре свега, он разликује ове две категорије минпстара: 1) оне који непосредно са некок чпновничког положаја дођу за министре, и 2) оне којн су постали министрима, а пре тога ни у каквој државној служби били нису. Ову другу категорију министара закон сматра као привремене чиновнике и подвргава их одредбама уредбе од 1845 год. (в. § 37 т. 2). Као привремени чиновници они , по гласу те одредбе, немају ни једно од чинОвтичких права која су иначе за та места везана. Према том они су могли бити отпуштени из државне службе простим указом баш и онда када се за отпуштање тражила претходна, судом утврђена кривица. Немајући права сталних чиновника, министри ове друге категорије не морају, после оставке или отпуста са министарског положаја, бити постављени на неко друго место у државној служби; још мање могу бити стављени на рас-