Branič

отр . 558.

б р а н и ч

број 7 и 8.

положење. Расположење је једно стање које је законодавац резервисао само сталним чиновницима и у које чак и њих ставља само по невољи и привремено. Немогућио је дакле , без изричнога текста, у тако једно изузетно стање стављати и оне категорије чиновника за које закон тако стање не предвиђа. За прву категорију министара, т. ј. за оне који за министра дођу са једног другог чиновничког положаја, законодавац друкчије нарећује. Ови, кад буду отпуштени, или кад из службенога узрока оставку даду, долазе на своје старо место или на неко друго равно по плати и, разуме се, по рангу. У случају да таких празних места нема, они долазе на расположење са пуном платом онога места са кога су за министре дошли и на расположењу остају само дотле докле се прво место равно ио плати (и рангу) не отвори. (§37 ал: 1). Из овога излази да министар може на расположење доћи само ако испуњава ове услове: а) да је за министра дошао нвиосредно са једнога чиновничкога положаја; б) да је, из службенога узрока, дао осгавку на ово звање (не и на државну службу), или да је, опет из службенога узрока, са тога звања отпуштен; в) да његово раније место, или неко друго равно по плати и рангу, није иразно. То су услови који се имају стећи да би министар могао доћи на расположење. Чим једнога од тих услова нема, министар на расположење доћи не може. Решити друр;чије значило би дати могућност Краљу да, противно закону, указом умножава једну категорију чиновника коју, као што смо горе видели, законодавац само по невољи прима и само привремено трпи. Према том, један министар који није узет за министра неиосредно са једног чиновничког положаја, неиснуњавајући један од горњих услова нужних да би се могло доћи на расположење, не може на расположење ни доћи. * Овако решење нашега законодавца оправдано је. Сасвим је умесно да има извесна разлика између једнога чиновника који неиосредно са чиновничкога положаја дође за министра и онога који за министра не долази са чиновничкога ноложаја. За онога првога министро-