Branič

О УРАЧУЊИВОСТН

87

бојазни, да се извесна опасна лица по друштво не би извукла испод казне, или да не би била осуђена на неправедну казну. • Међутим ово питање треба схватити овако. Урачуњив човек одговара и казни се. Неурачуњив се не казни, али, ако је код њега душевна болест или ма каква аномалија, он ће се предати нарочитом заводу за таква лица, где ће остати сзе дотле, докле код њега та болест или аномалија траје. Ово је једино правилно решење овога питања. Смањене урачуњивости нема. Јер, казнити слабоумника једног или душевно абнормног човека била би и неправда и бесмислица. Ради потпунијег решења овог питања ми ћемо навести дотичне одредбе швајцарског пројекта крив. законика и неке друге законске одредбе, из којих ће се видети, како је ово питање схваћено, а како га треба схватити Пројекат швајцарског кривичног законика у II. одељку чл. 11. даје озакву одредбу о смањеној урачуњивости: „Ако су душевно здравље или свест учиниоца били само окрњени, или ако је он био недовољно душевно развијен, онда судија ублажава казну по своме нахођењу." Ова нам одредба најјасније показује, да је швајцарски пројекат подвео под смањену урачуњивост случајеве, који се убрајају у случајеве неурачуњивости. Као што смо раније видели, руски пројекат (сада већ закон) обухватио је и ове случајеве својом одредбом о неурачуњивости. И, као што смо напред изнели разлоге, сасвим оправдано. У потврду овога нашег мишљења навешћемо чл. 13. швајцарског пројекта, који у овом питању није био доследан. Он гласи: „Ако јавна безбедност изискује, да се неурачуњиво лице или лице са смањеном урачуњивошћу чува у каквом заводу за лечење или неговање, онда то суд наређује. Исто тако наређује суд и отпуштање, када нестане узрока за чување. Ако стање неурачуњивог лица или лица са смањеном урачуњивошћу, ради његовог бољитка, изискује