Branič

88

Б Р А Н П Ч

да се оно лечи или негује у к-жвом заводу за лечеље или неговање, онда суд упућује таквог болесника управној власти, ради пријема-у такав завод. Ако је лице са смањеном урачуњивошћу осуђено на казну лишења слободе, и ако време његова издржавање казне, на дан отпуштања из завода за лечење или негу још није истекло, онда ће он имати да издржи и онај остатак казне." Одредба о упућивању неурачуњивих у заводе за лечење сасвим је на своме месту, и суд треба увек, ради безбедности, да својом одлуком упућује таква лица у заводе за њих одређене. А одредба о лицима са смањеном урачуњивошћу противуречи одредби, по којој се ова лица осуђују, ма и на блажу казну. Јер, када се у чл. 13. увиђа, да такво лице треба упутити у завод за лечење или иегу таквих болесника, онда нашто осуђивати такво лице на заточење или затвор? Чим постојп ма каква душевна аномалија, њу треба лечити. Казна, у овом случају, без икакве је цељи. Исто тако бесмислица је, да се лица са тако званом смањеном урачуњивошћу, пошто се отпусте из завода за лечење, упућују на издржавање казне. Ако је лице, које је у неурачуњивом стању, или, као што неки веле, у стању смањене урачуњивости, извршило кривично дело, услед лечења оздравило, онда отшда опасност, да ће такво лице поново учинити кривицу у таквом стању, због кога је било упућено на лечоње. Па, на што онда казна ? Јасно је, дакле, да је швајцарски пројекат унео одредбу о смањеној урачуњивости само због св.је непотпуне дефикиције о урачуњивости, те је с тога морао донекле бити и недоследан. Да видимо, како су ово питање решила друга законодавства. Од позитивних законодавстава нису усвојила појам о смањеној урачуњивости ни француско, ни немачко, ни аустријско, ни наше, па ни нови руски кривични законик, који је својом одредбом о неурачуњивости обухватио и оне случајеве, које би извесни научари хтели да уврсте у случајеве смањене урачуњивости. У аустријском крив. законику налази се до душе