Branič

О УРАЧУЊИВОСТИ

89

једна одредба, која би се могла у неколико односити на смањену урачуњивост, али се она опет коси са једном тачком одредбе, која говори о урачуњивости, те се с тога примена те одредбе може доводити у сумњу. У ублажавне околности, о којима говори § 46. аустр. крпв. законика у тач. под а) убројава законодавац и случај, ако је учинилац кривичног дела слабог разума. Међутим у тач. е — по цитирању . српског превода, иначе тач. 1 оригинала — § 2., који говори о неурачуњивости, сматра се за неурачуњива онај, који учини крив. дело, а није знао какве последице отуда могу произићи. А пошто је ово могуће код људи слабог разума, то се ове две одредбе косе. Наш кривични законик сматра овакав случај као олакшавну околност — тач. 1. § 59. казн. зак. која гласи: „ако кривац није разумевао, колико зло може изаћи из његова дела, и какво ће велико зло њега самога за то постићи." У колико се ова одредба односи на субјективну страну кривичнога дела, ово неразумевање од стране оптуженога морало би се теоријски сматрати као основ за неурачуњивост. А ако је на пр. учинилац кривичнога дела желео као последицу извесно зло, онда у том случају постоји урачуњивост, али би му се могла узети као олакшавна околност то, што.није желео онакве последице. Па пошто стилизација поменуте зак. одредбе није сасвим јасна и одређена, то би је требало разумети онако, како одговара тенденцији закона. Законодавац је, без сумње, хтео да казни мањом казном онога, из чије радње произиђе веће зло, но што је он сам желео, а не да казни у опште онога, који није разумевао шта ради и какве ће последице отуда произићи. Норвешки пројекат крив. зак. усвојио је принцип смањене урачуњивости, што се види из § 39. у вези са § § 44 —47. и 56. пројекта. Разлика између швајцарског и норвешког пројекта у овом погледу у томе је, што норвешки не наређује, да се онај, који се из завода за лечење отпусти, упућује у казнени завод, ради даљег издржавања казне, ако време осуде није