Branič

0 ОШТЕћЕЊУ ПРЕКО ПОЛОВИНЕ КОД ТЕРЕТНИХ УГОВОРА 411

У аустријском праву спорно је питање, да ли се оштећени може својим правом користити и путем приговора на тужбу, подигнуту против оштећенога ради испуњења уговора, којим је он преко половине оштећен. Угледни писци Унгер (Систем II. стр. 495. пр. 7) и Штубенраух. (Коментар II. стр. \'Ј2) тврде, да тужени може у одбрану своју на тужбу из таквог уговора истаћи,даје преко половине оштећен, и том приликом, чинећи употребу од свога права, захтевати, да се уговор раскине. Аустријска судска пракса решавала је ово питање и да тужени може путем приговора на тужбу издејствовати раскинуће уговора, и да се раскинуће може постићи само подизањем тужбе. За наше право ја мислим, да оштећени и путем бива код уговора изјавом на то овлашћеног уговорача (на пр. онога који је уелед преваре или заблуде закл.учио уговор) према другом уговорачу да уговор због извеене мане у вољи (рецимо преваре, заблуде, плашње) напада. Ако противна страна налази, да нема места наиадању уговора, ако дакле ематра да уговор и није рушљив, онда она подиже тужбу ради остварења потражчвања, које за њу из закљученог, а од стране другог уговорача нападнутог, уговора истиче. Пред еудом ее дакле сада има да расправи питање: поетоји ли уговор или не: ако је наиадање уговора од стране уговорача умеено било, ако је дакле уговор рушљив био, онда се тужилац одбија од тражења пошто му се оно оснива на рушљивом уговору, који је услед нападања од почетка још био ннштав. Нађе ли суд, да ]е нападање неумесно, да дакле уговор и није био рушљив (да није на пр. било ни иреваре ни заблуде) онда према уговору осуђује туженога на испуњење тужиочевог потраживања: уговор је дакле у сили и важности и нападање сауговорачево остало је без дејства. У аустр. грађан. законику нападање рушљивог уговора бива по правилу иодизањем тужбе, којом се од суда тражи да се уговор за који се тврди да је рушљив, раскине. Док је по аустр грађан. законику потребна одлука судска, којом ће се констатовати, да је рушљив уговор раскинут ништав — докле дакле до одлуке судске рушљив уговор и поред изјаве овлашћеног лица да уговор напада, правно постоји, дотле по немачком грађан. законику рушљив уговор сматра се за ништавог од почетка, чим овлашћено лице изјави сауговорачу, да уговор напада (претпостављајући наравно да је уговор збиља рушљив био, да је н. пр при закључењу било преваре или заблуде). Наш се законик није бавио ни мање суптилним питањима, а камо ли оваквим Финесама.