Branič

№ивично право

455

н.ама човековим имамо могћуности да укажемо утицај на еаме еиле, а то је на екуп исихолошких мотива. Наређење закона, правило морала, свако друго правило живота, које добија човек, например, из проучавања данашњсг и старог живота, или боље ргћи, упечатак сваке новопрочитане књиге — еве еу то стварне силе, које дејствују у човеку, стварни мотиви његових снесних радња. У тој сФери могући су позитивни утицаји, а то је: стварање нових сила, нових мотива, а не само борба с њпховим појавама. Ову разлику односа према свесним радњама човековим и према штетним појавама остале природе, изгубили су били из вида нецесаријанци Да су уочили ову разлику они би разумели, да је, односно човекових радња, осем физичке борбе, могуће усгановити нарочиги ред номоћу законодавчевих одредаба; из ове последње задаће пониче сва казнена радња. Кривично правосуђе и има посла само са свесном радњом човековом. Ова погрешка старих нецесаријанаца ни у колико не умањује њихове заелуге у науци о кривичном праву. Они су први подвргли кригици теорију о урачунљивоети, стпорену на учењу о слободној вољи, и истакли своју целокупну конструкцију учења о казненој радњи, — конструкцију, која није ни до данас изгубила свој значај. У друштву влада потпуно пОгрешно мишљење о детерминистима и у опгате о онима који одричу слободну вољу, које су у почетку пустили представници теорије о слободној вољи, а то је, да нецесаријанци својим учењима подривају основе кривичног правосуђа, да су теорије детерминистичке недозвољзне из полигичких обзира, јер онај, који одриче човеку слободну взљу, одриче и постојеће државно уређење и његову казнену радњу; да је, најзад, детерминистичко учење противно догматима хришћанске религије. Све ове оптужбе, које су доста вешто покупљене, као средство за борбу, апсолутно су неосноване. Али заблуда, која је пуштена, често пута продужава да влада у друштву доста дуго. Тако се десило и са заблудом односно детерминистичких теорија. И сада, по мишљењу које влада у друштву, они, који одричу слободну вољу, сматрају се као људи, који одбацују потребу за државно уређење, признају се чак као атеисти, без обзира на то, што многи теолошко философоки системи такођер одбацују слободну вољу. Међутим, нико од нецесаријанаца, ивузимајући социјалисте Роберта Овена и његових неколико присгалица, не поричу право кажњавања. Нецесаријанци дају овом праву само