Branič

454

ВРАНИЧ

грешка, коју су допустили стари нецесаријанци и, на жалост, која ее и сада често понавља Огромна провала лежи међу Фанатизмом и цринцином ааконите узрочности. Први изазива човека на аиатију, као например: ако ти је суђено да се удавиш, ти ћеш се удавити, па ма цео живот провео на суву, немајући у близини ни једне капи воде; ако ти није суђено да се удавиш, ти ћеш опет остати жив, ма да еи упао у најдубље речно корито и ма да не знаш да пливаш. Принцип законите узрочности, напротив, чим еу га људи правилно разумели, јавља се веома јаким сгимулом њихове радње: човек који зна, да ће свака његова радња имати својих неизбежних последица, биКе најенергичнији радник у друштву. Изнесена разлика има више или мање спољашњи карнктер. Нецесаријанци су изгубили из вида, да човек, састављајући део реалног света и иотчињаваЈући се општим законима, у исто време има своје властите силе и способности, које се развијају поступно, почињући од најнижих па до највиших видова. Силе су те: човеков разум и сви они психолошки мотиви, који стоје с њим у вези, што и одликује човека од животиње. По мишљењу нецесаријанаца, међу појавама стихијиних сила, радњама животињским и људским, свесним и несвесним, нема никакве разлике: све њих производи једна и иста сила, по једним и истим законима, на један и исти начин. Међутим, овде је разлика огромна, и то, како по каквоНи, тако и по количини сила које дејствују : гвоздени пезак лети магнету са невероватном снагом; али ако метете лист хартије између гвозденог песка и магнета, они ће се ухватити за хартију и никако се неће сетити, на који начин да пређу препону. Ако затворите псето, оно ће покушавати да прескочи препону; а ако затворите човека, он ће сем тога наћи друге излазе — молиће, договараће се, нудиће мито, претиће и т. д. Према томе и однос наш према свесним радњама човековим, с једне стране, и његовим несвесним радњама, као и према појавама ирироде која нас окружава, с друге, — веома је различит. Ако ступамо у борбу с појавама природе која нас окружава, ми не можемо да изменимо ни да уништимо саме силе, већ можемо само да изменимо погодбе, под којима оне дејствују, или да спречимо њихову појаву Тако, например, при паду камена озго доле, ми не можемо да уништимо силу његове тежине, већ можемо само да спречимо појаву ове силе — ако ставимо подлогу, да се камен задржи у своме паду. Прл борби пак са свесним рад-