Branič

466

В Р А Н И Ч

Сведоци Фета, Султана и Стојан и на претресу су осведочили оне околности о ко^има су сведочили код полицијске власти, а сведоци: Јања, Стојанка, Јован Димитријевић и Василије Миљковић на које се опт. Станко при саопштењу тужбе држав. тужиоца позвао, осведочили су : да је са пок. Олгом лепо живео, и да се није свађао. Браниоци опт. Станка г. г. П. А. Кочић и Ал. Р. Хрпстић, адв. из Врање, изјавили су: »да овакво дело, као што је опт. Станко извршио, никада неће да изврши човек нормалнога душевнога стања, већ само онај, чија је свест ненормална — помућена, па зато кривицу оптуженога квалификују као убиство без предумишљаја из става II. § 156. кр. зак. јер је Станко ово дело извршио у афекту — узбуђености. г. Кочић тражи да се оптужени предходно пошаље на посматрање у Београд у дом за душевне болестн а г. Христић тражи: да се акта кривице Станкове врате кривичном одбору, који би имао за задатак: да изближе испита особине Станковог оца, матере, па и самога Станка; да исгшта све узроке, који би били од пресудне важности за тачно ислеђење п пресуђење ове кривице, па тек за овим да се оптужени уупути у Београд на посматрање, па када се утврди душевно стање Станково, онда има места приступити суђењу његове кривице « „Да се протоколом секције, полициским увиђајем и осталим ислеђеаим околностпма, утврђује постојање дела убиства § 154. крив. зак. Да је опт. Станко ово дело извршио, доказ је његово чисто и јасно признање — § 225. кр. е. пост. — да је он своју кћер Олгу, на дан 21. октобра ове године заклао, посвадившп се са њоме око њене удаје, које се са свима ислеђеним околностима потпуно слаже, као и са протоколом секције, извршене над лешом пок. Олге. Што се тиче захтева бранилаца оптуженога, да се оптужени по^иаље на посматрање у Београд у дом за душевне болести, суд налази, да му овде нема места, јер оптужени у својим одговорима код иследне власти а п пред судом, својим држањем и покретима, није од себе дао никаква повода сумњи, да је оптужени Станко д}'шевно болестан (алтериран\ те да би суд у смислу § 67. кр. суд. поста и према захтеву бранилаца, имао потребе да оптуженога шаље на посматрање. Сем овога нису изнесени никакви по-